Идриз Хошић:
- Рођен: 1938. године
- Играо: од 1955. до 1974.
- У клубу: Игман и Партизан
- На месту: центарфора, полутке и крила.
- Репрезентативац: 5 пута
- Занимање: професионални фудбалер
За Идриза Хошића је својевремено један стручњак с правом рекао: „Ретко трагичан фудбалер. Имао је све, а постигао је мало. Био је и остао од почетка до краја најмање искоришћена и недовољно оплемењена — раскошна фудбалска руда!“
Такав је заиста био Хошић у тренутку доласка у Партизан. Чврст, силовит, брз, без треме и страха, с челичним опругама у мишићима и динамитом у ногама. Пробојан снајпер који је топовски ударао лопту обема ногама и још чешће тресао мреже, колико ефектним, толико силовитим ударцима главом. Зар је чудно што је с таквим квалитетима био „баук“ за све друголигашке голмане и што су се за њега отимали најелитнији клубови у земљи: пре свих комшије Жељезничар и Сарајево, а затим Динамо, Хајдук, Црвена звезда… Ипак, приволео се нашем црно-белом јату.
Нажалост, изузетно даровити Идриз имао је и неке озбиљне слабости, односно хендикепе који су се испречили на његовом развојном путу и онемогућили му да се искаже до краја, у правој мери свог талента. Пре свега у матичном клубу није добио потпуну фудбалску школу и то се осећало током читаве његове играчке каријере. Затим, у Партизан је дошао у поодмаклим годинама, када су тешко могле да се искорене навике дугим временом стечене у малој средини. Да малер буде већи у тим је ускочио у доба најдубље кризе црно-белих. Коначно највећи део времена у нашем дресу проборавио је играјући на неадекватном месту: уместо у најистуренијем „шпицу“ дуго је био аргат и организатор игре на средини, удаљен од зоне шута и противничких статива!
Ако се свему томе дода да се у почетку, неадаптиран напорима тренинга и рада у великом клубу, често и лако повређивао, онда је разумљиво што је прве две године у нашем дресу (1966. и 1967.) провео више ван борилишта него на терену! Тек 1968. године постао је стандардни првотимац, а убрзо затим и репрезентативац. Иако је све до 1970. године носио на леђима „десетку“ у сезонама 1968. и 1969. био је први стрелац црно беле екипе са 47 постигнутих голова у првенству! Његовим погоцима углавном захваљујемо и висок пласман (друго место) у 1968-69. шампионатској сезони.
Тек у такмичарској 1969-70. години Хошић је дошао на своје право место: са бројем 9 водио је Партизанову навалу, а у државном тиму фингирао је редовно као — истурени атекар — крило или центарфор. Нажалост, ни као репрезентативац никада се није исказао у правом светлу, јер је већину утакмица у „плавом“ дресу одиграо по „апотекарском рецепту“: шансу су му давали у дозама, на почетку или на крају игре — ретко кад свих 90 минута!
После шест година проведених у нашој средини, Идриз Хошић је прешао у професионалце. Робустан, динамичан, ангажован и увек опасан по противнички гол на тлу СР Немачке потврдио је своју вредност. У земљи шампиона Европе и првака света био је редовно један од најзапаженијих југословенских играча и готово у сваком колу међу апострофираним страницама Бундес лиге!