Војислав Марковић — заблуда или достојна замена Ћурковића?

Тим, који је био расадник врсних чувара мреже, на старту пролећног дела првенства, остао је без голмана! Ћурковић у ЈНА, Дрљача повређен, Фуртула неискусан… Потражен је спас у Војиславу Марковићу голману Пролетера. Младићу, који је пре двадесет месеци уступљен Зрењанинцима. А прави мотив тог „уступања“ био да се дефинитивно провери: да ли је он достојан да буде у Партизану, или не?

Игра случаја учинила је да се врати пре него што се добио одговор на то питање. Враћен је да брани прво место, да се доказује у неупоредиво деликатнијем тренутку, него што је био онај у коме му „црно-бели“ нису пружили шансу!

Искушење

Дошао је пошто руководство није успело да нађе бољег! Мало се у њега веровало, био је чак ту зато што клуб није имао резервног голмана, а нешто је требало да донесе сигурност. Овога пута елемент који је Марковићу сметао раније — помогао му је. Младић нема комплекса, зазора, страха. Не реагује на приче. Чврсто је шчепао шансу која му је пружена и — брани веома добро!

Ово је сезона великих искушења за Марковића. Да дефинитивно искаже свој таленат, да се наметне, разувери све који сумњају у његову вредност. Или: да раскрсти са заблудама многих, и „докаже“ да није голман за велику екипу.

На свом поновном дебију у дресу Партизана (Челик) био је одличан, мада су бодови изгубљени. У Сарајеву је оставио солидан утисак, против Марибора импоновао сигурношћу, да би у Црвенки имао две одбране у стилу великог голмана.

— У првом полувремену реаговао је сјајно — каже његов претходник Ћурковић, који је гледао тај меч. — Избацио је лопту из самог угла, деловао сигурно и правовремено. Ако овако настави, Партизан не треба да стрепи.

До сада: Марковић није изневерио. Шта ће бити у наредним колима? Нико то не може да предвиди. Због тога је ово његова сезона. Да реши дилеме, искористи шансу, изложи себе многим искушењима. Није премлад (22 године му је), није ни неискусан. Све зависи од њега и његових стварних могућности. Ово је пролеће, када Војислав Марковић, као некада Шошкић, може да обезоружа све оне који су му одрицали таленат. А њих није мало.

Младост

Кажу да је превише хировит, изгубљен у својим жељама. Да се лако препушта самозадовољству. То су хендикепи младости. Први кораци у старој средини наговештавају да се Марковић „ослободио“ тих слабости. Године чине своје…

А није тајна да га је Партизан уступио управо због тих несташлука, које професионализам не трпи.

Поникао је у Партизану. Многи су се чудили што је изабрао голмански дрес, својом фигуром више је подсећао на дизача тегова. Стигао је, 1967. године, да буде Ћурковићева резерва. Није добијао шансу, није импоновао, а био је нестрпљив. Једва је дочекао јесен 1968. када се Ћурковић повредио, да би бранио у Љубљани. И, био је изванредан! Јунак меча. „Спортов“ извештач га је оценио „деветком“! Нов таленат на помолу? Не! Већ у следећем мечу био је изузетно слаб. Опхрван манирима „звезде“ брзо је упао у други план. Добио је још неколико шанси, није их искористио. И, отишао је у Зрењанин. Време је било пред њим. Отишао је да се кали, да стиша хазарде младости…

„Освета“

Отишао је у потрази за шансом. Како то само младост уме — заинатио се, да докаже ко је и колико може. Био је један од бољих, чак и најбољи голман Северне групе Друге лиге. Играо је, минулог пролећа Партизан у Зрењанину, за Куп. И поражен је захваљујући Марковићу! Бранио је феноменално, стрелци „црно-белих“ нису могли да га савладају. Била је то његова „освета“ зато што је отишао из Партизана.

Покајали су се многи. Али се и радовали што клаузула уговора предвиђа да се Марковић може вратити. Остао је у Зрењанину да се кали, израста. Партизан је имао Ћурковића, Дрљачу, дошао је и Фуртула…

Само, тај момак није могао без осцилација! Тапшања по раменима похвале, манири „звезде“ — све је то утицало на пад форме. Постао је резерва! Морао је да издржи нову етапу доказивања, да би у Пролетеру био први…

Шанса

Управо у том тренутку, Партизан га је вратио! Пружили су му шансу. У најделикатнијем тренутку по клуб и њега! Хоће ли је Марковић искористити?

— Надам се — каже скромно. — Учинићу све да оправдам поверење.

Тренер Зец у њега верује, стекао је наклоност и поверење играча. Дрљача се тек ослободио гипса и почео са лакшим вежбама, Фуртула је премлад и неискусан. Страх од конкуренције не може да га опхрва и демобилише. Јер, ако у овом тренутку не буде први голман — значи да није квалитет за велики клуб!

Ово је ситуација која не трпи калкулације, неозбиљност, препотенцију, лажну сигурност… Ово је ситуација која захтева максималну мобилност, озбиљност, дисциплину, ангажованост…

Војислав Марковић бије своју велику битку. За доказивање, за афирмацију. Доказао је да је талентован. Овог пролећа брани врло добро, а само је против Динама директни кривац за два гола. На најбољем је путу да победи у игри за своје место на голу. Да ли ће добити и борбу за сазревање личности? Борбу против хирова, неодговорности, комотности. У његовом случају та компонента је много важнија… На голу Партизана може да стоји само једна комплетна голманска снага, неподложна великим осцилацијама форме и схватања. Какви су били Шоштарић, Шошкић, Ћурковић…

Марковић је врло добро почео свој повратнички покушај на голу. Хоће ли тако наставити зависи искључиво од њега самог.

Ово пролеће је његова шанса. И више од тога: прилика да разбије дилеме! Ово пролеће је Партизанова и Марковићева нада. — Хоће ли оно бити успешно?

Овај момак је доказао да то може. Кад хоће…