Сада, када је завршено одбојкашко првенство за 1970/71 годину, остаје нам да са жаљењем констатујемо како је права штета што мушка екипа Партизана није успела да освоји шампионат Југославије. У свом великом походу поклекли су у одлучујућој борби против директног ривала загребачке Младости. У једном од најквалитетнијих и најузбудљивијих првенстава витешки су се борили током свих осамнаест утакмица, да би се две утакмице пред крај такмичења морали да задовоље вицешампионском титулом. Прво место припало је заслужено искуснијој екипи Младости.

О мушкој екипи може се говорити само у суперлативу. То је тим, који је апсолутно стасао не само играчки, већ и психички и који ће у наредном првенству сигурно водити главну реч.

Што се тиче женске екипе — њеним пласманом треба бити више него задовољан. Да ли пето и шесто место са београдским Радничким с истим бројем бодова. Можда би пласман био и бољи да није дошло до суспензије капитена екипе Стојадиновићеве, која због тога није играла на три утакмице. Успех је, тим значајнији, јер је и поред болне смене генерације, екипа остала да се и даље такмичи у друштву најбољих. Шта више — ни једног тренутка њен опстанак није долазио у питање, док су у сличним ситуацијама клубови Партизана испадали из прве лиге.

О перспективи и будућности женске екипе не може се ништа одређеније рећи. Може се лако догодити да дође и до њеног расформирања уколико се не побољша тешка материјална ситуација у коју је запао одбојкашки клуб Партизан.

Тренутно управа клуба предузима све могуће мере да се ситуација поправи. У том циљу отворен је и Диско клуб на Калемегдану, који ће бити главни извор прихода. Уз помоћ Друштва и СОФК Београда вероватно ће један од најбољих клубова Партизана наћи излаз из тешке материјалне ситуације и коначно стати на своје ноге.