Драмски уметник: Слободан Алигрудић
Један од највернијих и најдужих по стажу, навијача Партизана, је глумац Слободан Алигрудић. Од оснивања па до данашњих дана непрекидно је са нашим спортским екипама. Сваки успех радосно и отворено прославља, неуспехе неће ни да спомиње.
Многима је непознато да је и сам Слободан, као пионир, играо фудбал у Партизану. Виртуоз и ненадмашни фудбалски мајстор Стјепан Бобек. побудио је у њему жељу за фудбалском лоптом. Међутим, то је кратко трајало, и нова љубав позориште, одвукла га је на другу страну.
АЛИГРУДИЋ: То је било одмах после рата када сам био играч Партизана. Имао сам „штофа“ за фудбал, међутим, другови су ме случајно одвели у културно-уметничко друштво „Иво Лола Рибар“ и ја се одвојих од терена.
П. ВЕСНИК: Од тада Партизан је за Вас само клуб за који навијате или нешто друго?
АЛИГРУДИЋ: Није то оно формално навијање. Навијање за Партизан је нешто специфично, осећање према клубу као неком свом најближем, из породице. Сам податак да је то југословенско спортско друштво довољно говори. Касније се надовезала и свест.
П. ВЕСНИК: Многе битке били су наши спортисти, како сте то преживљавали?
АЛИГРУДИЋ: Само могу говорити о успесима, јер их је далеко више било. А ти неуспеси, па њих је далеко мање, а и они су саставни део спорта. Најсрећнији сам био, наравно, 1966. године кад смо играли финале Купа европских шампиона. Међутим, сагоресмо против Реала.
П. ВЕСНИК: Садашњи Партизан под палицом тренера Томе Калоперовића?
АЛИГРУДИЋ: Са Томом се почело недавно радити. Талената има, али треба имати стрпљења. Међутим, треба нам и једно појачање ту у првом реду мислим на Мостарца Блажа Слишковића. Он би био прави вођа екипе и са њим бисмо далеко догурали и у Европи.
П. ВЕСНИК: Из овог се закључује да Партизан треба ове године да обезбеди учешће у Куп УЕФА?
АЛИГРУДИЋ: И поред садашње тренутне ситуације на табели где је стање крајње неизвесно са добрим финишем верујем да ћемо се наћи у „европском возу“. А тада са Слишковићем, Живковићем и Трифуновићем на средини Варгом, Смајићем и Ђелмашем у шпицу и Стојковићем и Каличанином у одбрани, ориће се песма навијача Партизана на све стране.
П. ВЕСНИК: Шта вас је ове године посебно обрадовало?
АЛИГРУДИЋ: Наши кошаркаши су поглавље за себе. Није што су наши, него они су прави мајстори, предвођени екстра-класом Кићановићем. Оне победе над Цибоном се не заборављају. „Цибоси“ су били јаки, али Партизан још јачи. У Загребу су бриљирали кошаркаши, у Београду навијачи. Ту се ограђујем што се тиче кошарке. Добро су играли до самог краја, а последњих неколико минута су се опустили, и ставили нас на муке чак и застрепесмо.
П. ВЕСНИК: Погледајмо перспективу клубова Партизана у будућности?
АЛИГРУДИЋ: Па шта друго навијач може очекивати него све боље и боље резултате. За фудбалере сам рекао. Кошаркаши и са Кићановићем и без Кићановића наставиће са успесима. Долазе млађи жељни афирмације. Можда се у неком од њих крије и нови Кићановић.
П. ВЕСНИК: И за крај, питање с ким сте од „Партизановаца“ најприснији?
АЛИГРУДИЋ: О пријатељима, могу вам рећи да су они из многих генерација и разних спортова. Међутим, не могу изоставити Милана Дамјановића и Зорана Миладиновића. Милану Дамјановићу дугујем и једно извињење. Обећао сам му да ћу доћи на једну утакмицу његових пионира. Међутим, то до сада нисам урадио.