У времену од 20. до 24. маја ове године, наши омладинци су били учесници међународног турнира у Лудвисхафену, традиционалног такмичења на којем се сваке године окупљају најбоље екипе из Европе. Било је то треће гостовање по реду, и уз два претходна тријумфа, овај трећи је екипи донео сјајни пехар у трајно власништво.
Оправдан висок реноме
Прошле и претпрошле године у Лудвитсхафену младићи до седамнаест година из Партизанове фудбалске школе, били су најбољи у конкуренцији вршњака из Европе! И ове године им је уручен позив. Тренери: Вилотић, Дамјановић и Вукелић, као и млади фудбалери, свакодневно су вредно тренирали и припремали се како би и овог пута оправдали висок реноме. Успели су у томе, чак тријумфално! — Мислим да није претерано рећи да смо оставили изванредан утисак код иначе коректне публике. Наша екипа је играла борбено, дисциплиновано и технички веома допадљиво… — каже вођа пута и технички: руководилац младог тима, професор Владимир Зовић.
А Милан Вукелић, тренер који је у одсутности Вилотића водио екипу, каже:
— Вратили смо се озарена лица, с великим трофејом који остаје у нашим витринама. Пријем им боравак били су изванредни. Младићи су се својски залагали да би оправдали име клуба и велики углед који уживају у Лудвисхафену.
Колико су Зовић и Вукелић у праву, можда ће најбоље потврдити и податак: Хановер 96 — Партизан 0:0 и најтежа утакмица којом је турнир отворен; затим, домаћин турнира Лудвисхафен је савладан са 2:0, бечка Аустрија са чак 6:0 и Плави из Берлина са 4:0 и финалу. Тај импозантни биланс изражен је омером голова 12:0! У конкуренцији младих екипа из Аустрије, Италије, Пољске и четири домаће, није нимало лако било освојити. А, оно што је најважније, наши омладинци су приказали најлепши фудбал на турниру.
Лепе перспективе
— У категорији младих фудбалера до седамнаест година тренутно има њих двадесетак и ако ме питате за најбоље, тај комплимент овога пута припада свима — каже Вукелић.
Но, занимала су нас ипак имена оних младића чије су ближе перспективе дрес првог тима!
— Добро, кад већ инсистирате да набрајам и издвајам. Свакако највећи комплименти припадају голману Арсићу и његовом колеги Перовићу. Обадвојица су перспективни, само ако наставе да напредују овим ритмом. Корица и Томић из одбране и нападачи: Курчубић, Перовић, Матић, Бошко Ђорђевић (Борин брат) и Радојковић, спадају такође међу перспективне момке који за годину — две могу стасати у првотимце. Али, неправедно би било прећутати да исту шансу имају и остали, а све зависи од њих самих.
Чини нам се, ове речи тренера Вукелића доста охрабрују и демантују оне песимисте који већ виде „црне дане“ наше будућности.
Срдачан пријем и дуг домаћину
Тренер Вукелић, технички руководилац Зовић и др Блажо Мијовић, пуни су хвале за срдачан пријем у Лудвисхафену.
— Покровитељ овогодишњег турнира био је градоначелник Лудвисхафена господин Ерих Рајман. Он је за руководство Партизана направио пријем код своје куће, што се у том свету сматра посебном чашћу. Уз то, свим члановима наше екипе даровао је симболичне поклоне — каже др Мијовић. — Другим речима домаћини су нас задужили да се на њихов позив поново одазовемо, као и да им, ако се икад за то укаже прилика, пружимо исто такво гостопримство.
Кажу да у Лудвисхафену данас живи око 10.000 наших радника. Сви су они пуним срцем навијали за земљаке и били веома поносни на крају турнира. — Заиста, тим нашим суграђанима много дугујемо за подршку у току целог турнира. Каткада смо се осећали баш као на стадиону ЈНА. Видели смо чак како за наше момке навијају и други, Грци, Италијани… Јер, игре које су наши младићи приказали биле су на највишем техничком нивоу у њиховој конкуренцији. — каже Зовић.
На крају, поменимо и то да је турнир у Лудвисхафену била велика афирмација Партизановог подмлатка и дивна прилика за проверу квалитета у европским димензијама. О томе Вукелић каже:
— Осим оног турнира у Вијаређу (у Италији), увек ћемо прихватати и овај у Лудвисхафену. У нашем плану рада морамо водити рачуна и о томе да калимо наше младиће, да их упоређујемо у Европској класи и тако што успешни је припремимо за прелазак у прву екипу. За годину — две, како већ рекох, појединци ће то и практично доказати. Надајмо се да ће „златни дечаци из Лудвисхафена“ већ ускоро стасати и најавити своја права за учешће у првој екипи настављајући тако велику традицију Партизана.