Ауто-мото клуб поново актуелан

НАВИЈАЧИ ПАРТИЗАНА: ДА ЛИ ЗНАТЕ?

Трагом сећања на мото клуб Партизан: Хиљаде власника моторних возила радо би постали чланови клуба у породици Партизана и обновили на тај начин једну светлу традицију

Сетиће се неко и њих, размишљајући о једном клупском стаблу на коме клубови ничу као гране. Предложиће неко данас — сутра да се опет покуша у време ове опште трке за моторима и моторним возилима у овом веку аутомобила, размишљајући о Партизановом ауто-мото клубу који би с обзиром на популарност друштва имао на хиљаде чланова.


Секција за моторизам основана је у склопу ЦДЈА Партизан 1946. године да би 1950. године прерасла у клуб који је убрзо на жалост и престао да ради…

Златно доба мото клуба била је 1949. година, када су неустрашивим Партизановим мотоциклистима набављене специјалне иностране машине…

Била је то плејада неустрашивих, фантастичних возача.

На пример:

  • Мате Парић први руководилац секције на „декавеу“ од 500 кубика, који је сам реконструисао, у Опатији 1948. осваја друго место на државном првенству.
  • Радмило Миленковић исте године у Опатији са „јавом“ од 250 кубика постаје државни шампион.
  • Драган Илић на „јави“ од 250 кубика у више наврата тријумфује на државним првенствима.
  • Александар Леваја на истој машини постаје омиљен широм земље.
  • Стеван Чабраја постаје државни првак у Опатији 1948. године на „велосету КТТ“. Он и данас држи један необичан рекорд: на мотору „ХРД“ од 1000 кубика од 75 коњских снага, на аутопуту Београд — Загреб, постиже просечну брзину од 177 километара на час!
  • Љубиша Савић на серијском „нортону“ постаје брдски првак Југославије, Ђорђе Налевић осваја у Опатији титулу најбољег у класи мотора од 500 кубика са приколицом, Александар Видић и покојни Драго Каменар, такође остају у сећању свих оних — а било их је тад на тркама и по 100.000 у Београду — који су волели овај динамични и узбудљиви спорт…

Размишљам сад у време кад аутомобили имају несумњиву предност над мотоциклима баш о тој могућности:

  • Партизан има бар милион присталица широм земље.
  • Партизан има сијасет клубова, друштва пријатеља „црно-белих“ широм земље.
  • Хиљаде Партизанових навијача имају аутомобиле, хиљаде њих имали би и жељу да буду и чланови ауто-мото клуба Партизан…
  • Није ли моменат, има ли данас таквих ентузијаста који би се латили посла да организују ауто-мото клуб?
  • Зар не би један ауто-мото клуб својим приходима у данашње доба могао да финансијски помогне и остале клубове?
  • Шта о овој идеји мисле моторизовани навијачи Партизана, шта кажу клубови пријатеља Партизана широм Југославије?