Па сад, кад човек лепо седне, наручи ракијицу и стане да размишља, искристалише се, ипак, став: можда је и боље што нисмо постали фудбалски прваци. Прво место има само једну чар: сви пишу о теби, сликају те итд. Другим речима — постанеш некаква рекламна зверка: као црни бик, на пример. Међутим, црно-бели фудбалери никад нису били сујетни — а осим тога, они су то одавна изживели. Тако да и није лоше, чак је и задовољена извесна правда што ће првенство припасти момцима који и не знају како то изгледа.
С друге стране, прво место у фудбалу доноси и низ непријатности.
Првак, рецимо, мора да игра у европском првенству, а ту се догађају многобројне чарламе. Падне ти, не дај боже, некакав грчки или луксембуршки клуб за противника па упрскаш мотку! И шта ти онда вреди титула првака Југославије!
Осим тога, прво место је штетно са педагошке тачке гледишта. Ако си освојио прво место, онда за наредну годину немаш никакву будућност. Не можеш се борити за нешто више, боље, лепше. Док, са четвртим местом ствар стоји сасвим другојачије: догодине јуришамо на треће место, идуће друго, па на прво… У једну реч, живот ти се испуни перспективом.
Онда, четврто (или пето) место пружа изврсну прилику да се наши фудбалери афирмишу у фудбалском свету, а да при томе не потроше ни мало сопственог напора. Ево како: зна се да ће и ове године бити европско првенство за куп вароши које почињу на слово Б. Пошто наш првак није из таквог места, а плус томе биће заузет другим такмичењем, другопласирани ће вероватно упасти у средњеевропски куп, а трећепласирани у средњеподунавски — ето прилике за „Партизан“ да блесне на међународном плану. Наравно у Европи и нема неких значајних фудбалских градова на Б. (Беч не признајемо, јер се он у оригиналу зове Виен). Према томе, ми сигурно освајамо куп Б. градова, стичемо међународну афирмацију и поврх свега обогаћујемо своје знање. Кад будемо играли „На слово, на слово“ нико нам неће бити раван.
Најзад, треба знати и ово: четврто или пето место није за потцењивање. Оно је боље од шестог и седмог места, а да не говоримо о тринаестом, четрнаестом, итд.
Дакле, ове године нисмо успели, али није ништа изгубљено. Догодине кад рукнемо — има да се све пуши!