Пут дугорочне перспективе јасан

25 година ЈСД Партизан (1945—1970): Одржана 12. годишња скупштина Друштва: Партизан мора постати спортски колектив града Београда, његових грађана и омладине!

Дванаеста редовна скупштина Југословенског спортског друштва Партизан одржана је 18. фебруара 1970. године у просторијама Дома ЈНА у Београду.

У присуству већег броја чланова, пријатеља, спортских радника и представника спортских форума, штампе и клубова анализирани су резултати Друштва у изузетно тешким условима рада за протекле две и по године.

Изванредно концизан у својој аналитичкој процени услова, околности и могућности под којима је спортски колектив Партизана деловао реферат Милоша Зекића „О актуелним задацима ЈСД Партизан“ је примљен као јасан путоказ у даљем раду и јачању овог угледног спортског колектива.

Усвојен је нов Статут Друштва и изабран је Управни одбор и Надзорни одбор.

За председника је изабран Данило Кнежевић, председник Комисије за народну одбрану Председништва СКЈ. Потпредседници су Недељко Чермак и Радослав Ракић, а генерални секретар Владимир Марјановић.

Ново руководство

Састав новог Управног одбора ЈСД Партизан

  1. Богдановић Мића, секретар Извршног већа Србије
  2. Црнишанин Рамиз, посланик Скупштине СРС
  3. Чермак Недељко, директор „Југоконзерве“
  4. Ђорговски Братислав, службеник Радио Београда
  5. Глигорић Драган, председник Статутарне комисије ЦК Србије
  6. Хусовић Касим, секретар Градског комитета ССРН
  7. Јанковић Зоран, службеник „Генералтуриста“
  8. Јовановић Риста, члан Извршног већа СРС
  9. Капетановић Хајро, посланик Савезне скупштине
  10. Кораћ Душан, генерал-пуковник
  11. Кос Миодраг, новинар
  12. Ласић Мунир, потпредседник СО Вождовац
  13. Лекић Данило, члан Председништва ЦК СКЈ
  14. Лекић Никола, генерал-потпуковник
  15. Лукач Сергије, новинар
  16. Мехољић Бећир, службеник „Југометала“
  17. Прелић Милосав, председник ЈСОФК-е
  18. Радовић Радован, службеник „Авиогенекса“
  19. Ракић Радослав, посланик СРС
  20. Ракочевић Живојин, ванредни проф. Политичког факултета
  21. Стојадиновић Милица, службеник
  22. Томић Светомир, члан Савезне скупштине
  23. Вељковић Душан, члан Градског комитета Савеза комуниста
  24. Војводић Радован, генерал-мајор
  25. Вучелић Милутин, службеник
  26. Зекић Милош, генерал-потпуковник

Надзорни одбор

  1. др Булић Фране, проф. Медицинског факултета
  2. Драговић Војо, пуковник
  3. Генчић Јелена, службеник ТВ Београд
  4. Грујић Милан, потпуковник
  5. Мичић Спаса, генерал
  6. Мишковић Јовица, председник СО Савски венац
  7. Вукелић Милан, војни службеник

Извршни одбор

  1. Лекић Данило
  2. Ракић Радослав
  3. Војводић Радован
  4. Јовановић Риста
  5. Богдановић Мића
  6. Шварц Божо
  7. Кос Миодраг
  8. Марјановић Владимир
  9. Др Чермак Недељко

Изводи из излагања Милоша Зекића, „О актуелним задацима ЈСД Партизан“

Надам се да ће и у питањима која ћу изложити свако моћи наћи себе.

Нужно је на почетку истаћи да ову скупштину сматрамо изузетно значајном, што проистиче из следећег: одржава се у време када треба извршити озбиљну преоријентацију политике Друштва и решити питање његове даље егзистенције јер је спортско друштво Партизан суочено са озбиљнијим тешкоћама, пре свега финансијске природе. Зато је нужно мобилисати све снаге да се традиција, спортски ниво и квалитет овог највећег спортског колектива не само сачувају, него и подигну на већи степен.

Тешкоће произилазе из два основна узрока:

1 Општа ситуација у којој се налази квалитетан спорт, која је мање-више присутна у свим друштвима која гаје врхунски спорт у Југославији.

Није утврђен ни сагледан систем финансирања врхунског спорта у Југославији;

Нема одговарајућих прописа и критерија које врхунске спортове треба финансирати и ко ће то учинити (општина, град, република, федерација).

Није решен статус спортских објеката, као ни то ко управља објектима и обезбеђује средства за њихово инвестиционо одржавање, питање амортизације и др. Парадоксално звучи, што широј спортској и другој јавности није ни познато, да „Партизан“ — један од најстаријих и најбројнијих спортских колектива у земљи — у ствари — и нема својих спортских објеката. А то значи: ни основних услова за рад!

Недограђеност система такмичења, са финансијског и спортског гледишта.

Нерегулисан статус врхунских спортиста у фазама врхунских спортских остварења и животне егзистенције.

Сви ови и други проблеми настали су у времену одређених сложених друштвених Кретања, у времену напора друштва да оствари циљеве привредне и друштвене реформе у којој врхунски спорт, аналогно новим условима, треба да нађе своје место и да изврши одређену преоријентацију.

Наредни задаци и перспектива

Не улазећи у историјат развоја ЈСД Партизан који је познат, нужно је истакнути да је кроз процес изградње свог новог статуса осамостаљења и све већег одвајања од ЈНА, СД „Партизан“ постало спортско друштво града Београда!

Оно се данас изједначило са другим спортским колективима у граду. Разумљиво је да просторну локацију и базу на коју се друштво ослања, не треба идентифицирати са спортском активношћу, јер је она много шира и далеко прелази оквире Београда. Уколико ово прихватимо као објективну стварност, а ми сматрамо да би сваки други третман био обична илузија, нужно је извући и одређене закључке:

  • Да спортско друштво „Партизан“ буде прихваћено од стране друштвено-политичке заједнице Београда као спортски колектив грађана Београда, са одговарајућим третманом који имају (или би требало да имају) и остала спортска друштва која гаје квалитетан спорт;
  • Да се спортско друштво Партизан пре свега, ослони на омладину и грађане града Београда, као основну базу и ослонац своје спортске активности из које ће регрутовати врхунске спортисте. Дакако, и да се при свему томе не занемаре и традиционалне везе са Армијом.
  • Да се обезбеди делимично финансирање СК „Партизан“ из градског фонда за физичку културу. У овом погледу, СД „Партизан“ наставиће заједничко договарање и акцију са спортским друштвом „Црвена звезда“ да се прилагоди намена и расподела једног дела градског фонда за физичку културу и да он више него досад одваја део средстава за финансирање функционалних потреба врхунског спорта.

Наша је жеља да свих 19 клубова СД Партизан остане и даље у оквиру нашег колектива, и да ниједан клуб не буде расформиран. Коначно, већи број клубова већ 2—3 године не прима дотације од друштва, али су се захваљујући ентузијазму својих чланова — одржали и постизали добре спортске резултате. Наша је дужност да их подржимо и да им помогнемо!

Односи Армија — ЈСД Партизан

Свима је познато да је Армија формирала и дуго година одржавала СД „Партизан“. Тачније, подршка Армије нашем друштву није ни до данас престала, али је ова подршка прошла кроз више фаза и мењала свој карактер од потпуног финансирања до помоћи на бази међусобних уговора по принципу услуга.

Спортско друштво „Партизан“ и југословенски спорт имају пуно разлога да буду захвални ЈНА због помоћи коју је она пружала и пружа, и због њеног доприноса спорту уопште. Али исто тако ми морамо схватити да су се услови знатно променили, да је Армија организација са тачно утврђеним местом и одговарајућом наменом. Средства која она добија од друштва имају своју фиксну намену и подлежу друштвеној контроли…

Дозволите ми да на крају кажем, као резиме овога што сам већ рекао неколико рећи о перспективи СД „Партизан“.

О перспективи ЈСД Партизан

Разумљиво је да перспектива СД „Партизан“ пре свега зависи од нас самих, али у великој мери и од решења квалитетног спорта у нашој друштвена заједница је спремна да пружи пуну помоћ спортским колективима Београда у много већем обиму него што је то досада био случај. Ово потврђују резолуција Савезне скупштине, мере које република подузима, закључци Социјалистичког савеза Београда о помоћи квалитетном спорту и др.

О штампи

Неколико речи и о нашој спортској штампи. Одмах да кажем, да код једног броја „партизановаца“, и не баш малог броја, влада опсесија да немамо спортску штампу на својој страни, уза се, да је штампа према „Партизану“ необјективна, превише критична, да лови наше афере и сензације и да нам тиме руши углед.

Таква уверења не можемо прихватити; спортска штампа и новинари се радују „Партизановим“ успесима као и ми сами. За афере и неуспехе ми смо криви, и ако их не будемо стварали неће се о њима ни писати.

Дужност нам је зато да се захвалимо нашој спортској штампи и многим нашим пријатељима новинарима — на објективном информисању наше јавности о тешкоћама и проблемима СД „Партизан“ и на помоћи коју су на тај начин пружили не само нама, него и квалитетном спорту уопште у решењу његових горућих питања. Да им захвалимо за сваку добронамерну критику и подршку, а подршку и сарадњу очекујемо и убудуће.