Изванредан биланс фудбалера „црно-белих“ у прва четири месеца ове године: Шест победа и две нерешене утакмице у наставку првенства избациле Партизан у први план трке за титулу шампиона — Елиминисани у такмичењу за куп, али тек у полуфиналу и то после 120 минута нерешене игре са Динамом — Најесен Партизан ће имати јачи, комплетнији тим, са Михајловићем, Дамјановићем, Ђорђевићем, Хасанагићем, а можда… и Бјековићем! — Ко ће бити нови тренер Партизана? Ако Бобек оде (што је вероватно), као његови наследници помињу се Атанацковић и Вилотић

Ретко када је Партизан имао лепше, пријатније пролеће. У шампионату, екипа меље противнике, забележила је импозантан биланс од шест победа и два нерешена меча. Најзад, испуњава се жеља стручног штаба: на Стадиону ЈНА нема бодова за госте, а у гостима Партизан може и мора да узме бод.

Шест победа и две нерешене утакмице, четрнаест бодова са гол-разликом 24:4 и скок са седмог на треће место — то је Партизаново пролеће.

Првенство и Куп

Партизан је играо на две карте. Не зато што је то желео већ зато што је то морао. Био је принуђен ситуацијом у којој се нашао.

У Купу дошао је до полуфинала и за противника имао Динамо у Београду. Изгорели су фудбалери Партизана у том мечу у својим великим жељама. Можда су могли и боље да играју, али, остаје чињеница да је Партизан играо боље, Динамо мудрије — и мудрији је победио.

Динамо је имао боље пеналџије. Послужимо се духовитом примедбом Бобека:

„Моји фудбалери толико ретко имају прилике на утакмицама да шутирају пенале, да су се од тога потпуно одвикли…“

Мала шала, али, фудбалери Партизана збиља нису показали ни трунку вештине код тог надметања у вештини шутирања са беле тачке.

Првенство

Вратимо се опет на ових првенствених шест победа и два ремија.

Побеђени су: Загреб, Хајдук, ОФК Београд, Ријека, Војводина и Марибор. Нерешено је Партизан играо у Бору и Сарајеву против Жељезничара.

Сви су задовољни: и играчи, и руководство ~ и публика која се вратила на стадион, која је поново развила црно-беле барјаке.

Шта је то што је Партизана учинило живљом, ефикаснијом, што бодове доноси?

Чини нам се, у првом реду баш игра.

„Ове сезоне играћемо варијанту 4 — 3 — 3. То је најофанзивнија варијанта у фудбалу. Видећете, биће чуда. Када кажем чуда, не мислим само на резултате, већ на игру која ће морати да се свиди публици. Фудбал у коме је напад основни циљ, и то напад у коме учествује цео тим“, причао је Бобек пред наставак првенства.

Смело, исувише смело су звучале његове речи, јер, руку на срце, долазиле су са седмог места, на коме се Партизан налазио после једне неуспеле сезоне.

И Бобек је обећање испунио. И то на један изванредан начин. За Београђане је на стадиону ЈНА, кроз ових шест првенствених утакмица, приредио прави фудбалски ватромет. Оно што нарочито импонује то је што сви фудбалери много трче и претрче, што се залажу и што су дисциплиновани. Мора се рећи: нови квалитети у игри Партизана.

Добар тим

Партизан је коначно консолидовао тим. Нема више експериментисања. На голу је Ћурковић, бекови су Бајић и Радаковић, у средњем реду Петровић, Рашовић и Пауновић, а у навали Катић, Ковачевић, Вукотић, Хошић и Ђорђић.

О Ћурковићу је излишно трошити речи, он је изванредан спортист, веома дисциплинован младић, савестан — одлично брани.

Бајић је после десетак утакмица на месту бека израстао у репрезентативца. Активно се укључује у напад, а у одбрамбеним задацима је бескомпромисан. Радаковић је други тип играча, он се поиграва са фудбалом, ужива у контакту са лоптом…

Дане Петровић је најзад пронашао своје место. Он не игра калкулантски и то је његов велики квалитет. Зато Бобек у њега има велико поверење.

Рашовић се труди и дивовски бори: Пауновић такође. Обојица су оштри, добро се слажу — и добро, веома добро играју.

Хошић је централна фигура у средњем реду. Неуморан тркач, велики борац, агилан, никада се не предаје, одлично шутира, главом игра веома добро, нарочито је користан и неопходан када Партизан гостује.

Ковачевић игра у пола свог некадањег капацитета, али за овај данашњи фудбал и то је довољно да би био неопходан у тиму.

Катић је прекомандован на крило. Да ли му је то право место, или оно у дресу број 9, време ће показати. Тек, данас Партизану је потребан као крило — и као такав заиграо је и у државном тиму.

Шта рећи о Ђорђићу, а не погрешити? Почео је ово пролеће изванредно, а против Динама за Куп и против Марибора играо је испод сваке критике. Он неоспорно зна да игра фудбал, али да би играо у Партизану, да би задржао своје место, мора да игра оштрије, да покаже да му је стало да игра, да се бори — једном речју, да не буде индолентан.

Вукотић је посебна прича. Он је фудбалски рођен овог пролећа. Расцветао се најлепшим цветовима и само од њега зависи хоће ли ти цветови бити још мириснији. Није снажан, али је веома чврст, мудар је, проницљив, осећа игру, лукав је, техничар далеко изнад просека, прави стрелац — комплетан фудбалер, а само му је 19 година.

Стручни штаб

Бобек и Михајловић су губили битке, али су добили рат. Изборили су се за своје идеје, за добре професионалне односе са играчима, за узајамно поверење.

У тактичком погледу надмашили су многе фудбалске умове у нашем данашњем фудбалу. Избегли су низ подводних мина, издржали низ опасних ветрова кроз повреде и болести кључних фудбалера — и испливали су. На најлепши начин…

Статус кво је пријатан за људе у Партизану и око њега, али, какве су перспективе, шта ће бити сутра?

Играчки, Партизан ће сигурно добити. Дамјановић и Михајловић се враћају из ЈНА. Ђорђевић ће бити здравствено способан да заузме своје место у тиму. Хасанагић ће такође у тим… Кажу да ће Бјековић идуће сезоне носити дрес Партизана. Прича се и о другим…

Да покушамо да предвидимо тим за јесен. Ево списка: Ћурковић, Бајић, Радаковић, Дамјановић, Михајловић, Рашовић, Пауновић, Ђорђевић, Петровић — а места има само за петорицу у одбрани. Навални играчи: Катић, Вукотић, Ковачевић, Хасанагић, Ђорђић, Хошић, Бјековић (?)… а места има само за петорицу!

Опет проблеми?

Ни говора! Велики тим, а Партизан такав ствара, мора да има бар 16 квалитета репрезентативног формата. Поготово што ће сигурно неко од оних на које се сигурно рачуна отићи у ЈНА, а када је Партизан у питању, на повреде и болест мора се, нажалост, рачунати.

Никако „блиц“ тренер

Друго велико питање је ко ће бити нови тренер Партизана. Бобек одлази, то је дефинитивно. Партизан и Бобек пријатељски се растају.

Помиње се неколико имена, али, зашто нагађати, у Партизану се још нису коначно одлучили коме ће да повере тим. Једно ипак треба истаћи: било ко да буде, Партизан мора у личности новог тренера да пронађе човека, који ће екипу водити дужи период, који ће моћи да се размахне, да ради — и да жање успехе, или неуспехе свога рада.

Партизан мора убудуће да има човека који ће остати и сачекати плодове свога рада. Зато, нека то буде стручњак са којим ће се са пуно узајамног поверења реализовати уговор на дужи период.

Можда би требало тражити погодног човека у Партизановој средини. Зар Атанацковић и Вилотић не би били довољно стручан (и веран) тандем, наравно уз асистенцију Бобе Михајловића, са којим би већ сада требало продужити уговор који истиче идуће године?