Велико искушење за малу екипу

Кошаркашице Партизана, повратак у Савезну лигу и три првенствена сусрета

После двогодишње паузе кошаркашице Партизана вратиле су се у друштво најбољих југословенских клубова. Вратиле су се у Савезну лигу, која је добила две принове и сада „високо друштво“ броји дванаест чланова!

Калемегдан сада, опет, представља сјајну „писту“ на којој ће дефиловати бројне репрезентативке, таленти, садашњи и бивши шампиони… Још једна шанса пружа се младим Партизановим кошаркашицама да изборе статус за још једну сезону.

Од екипе која је на крају сезоне 1967, заузела девето место — десет бодова; пет победа из осамнаест мечева — није остала ни петорка! Остале су у тиму четири девојке: Миздраковић, Вучковић, Цимбаљевић, Дивјак.

Тренутно најбоље: Дивјак, Вучковић, Франчески, Тадић, Шћепановић, Станојевић, Митић, Матић, Зуковић, Миздраковић, Цимбаљевић стартовале су на овогодишњем државном првенству. Почеле су изврсно!

ПРВИ сусрет био је заказан на Калемегдану са директним конкурентом, традиционалним ривалом са квалификација за улазак у Савезну лигу и огорчених надметања за опстанак у прволигашкој средини — Вождовцем.

Први сусрет. Прво искушење. Прва проба спремности „црно-белих“ за нову сезону. Требало је имати сувише јаке живце за ово надметање. Требало је преседети пет минута више и тек онда сазнати име победника.

У регуларном времену утакмица је завршена без победника — 44:44 и према пропозицијама одигран је продужетак од пет минута. У том периоду неизвесности, када су живци вибрирали као струне на разиграној виолини Партизан је изишао као победник — 49:45!

То је био подстрек за тим Борислава Ћорковића: за њега и његове девојке!

ДРУГИ меч, снажнији, јачи, далеко жешћи и далеко већи противник, кандидат за титулу првака дошао је већ следеће недеље. Дошао је брзо, када се још ни узбуђења од прве радости нису ни средила! Партизан је прешао комшијски „плот“ и отишао на ноге Црвеној звезди.

Звезда је била фаворит: са Зорићевом, Милетићевом, Босанчевом… репрезентативкама и другим девојкама које већ годинама играју заједно. Таква Звезда била је сувише високо на кошаркашком небу за млади и недовољно искусан тим Партизана.

Пораз (65:33) је био висок. Можда и сувише висок. Али, одлучивали су нерви. Нервоза се увукла у редове Партизанових играчица и оне су због треме више грешиле него што треба.

ТРЕЋИ окршај одигран је прошле недеље. Противник је била сарајевска Босна, екипа која са Младим Крајишником и Вождовцем сачињава „чаробни“ четвороугао из којег су излазили најбољи из квалификација за Савезну лигу.

Тактика Београђанки састојала се да се елиминише репрезентативни центар Славојка Таушан. Цимбаљевићева и Вучковићева су држале у „сендвичу“ високу Сарајку. Међутим, остале из Босне биле су при изузетном шуту, тако да је пораз наишао врло брзо после одмора — 57:44.

Два пораза из три првенствена сусрета представљају период прилагођавања, време искушења и извесне оријентације за млади тим. Јер, овај тим Партизана може да игра далеко боље, далеко ефикасније него на старту. Он ће то и доказати следећих недеља свом силином својих жеља, полетом и младошћу које девојке носе у себи — за што већом афирмацијом.