Шта раде шампиони?: Моћан у националним оквирима Партизан без појачања не може да гаји велика очекивања у Купу шампиона Европе

Тридесет година дуга жеља кошаркаша Партизана најзад је остварена: постали су шампиони државе! Тренер Ћорковић и његови пулени јуначки су издржали на својим широким леђима тих 26 утакмица, дозволивши противницима да се само у четири наврата радују. И управо ту се крије кључ: „црно-бели“ нису изгубили ниједну утакмицу на свом терену!

Ношени песмом верних навијача, играли су у победничком заносу ту последњу утакмицу са Работничким и убедљиво победили знањем, витештвом и снагом колектива!

А онда је настало славље, играчи су полетели један другом у загрљај и сви су били један — срећан колектив! Оно што је том заносу дало посебну драж и призвук сете је чињеница да су те вечери у Халу спортова на Новом Београду дошли и многи бивши асови Партизана. Тога дана са њихових имена скинута је патина и они су уткали себе у шампионску титулу.

На три фронта

Како се осећају и шта раде шам[пиони]:

ДРАГАН ТОДОРИЋ: Сада је радост у нама, а на површину полако избијају свакодневне обавезе и ситне бриге. Морамо ићи даље, покушати да одбранимо титулу првака, можда чак и да јуришамо на прво место у Купу европских шампиона? Самозадовољству нема места, јер ће све екипе баш против нас играти посебно надахнуто, јер стара је чињеница да су „највреднији“ бодови одузети шампиону…

П. ВЕСНИК: Да ли сте прекинули са тренинзима?

ТОДОРИЋ: Не, само смо смањили интензитет рада, тренирамо једанпут дневно на Калемегдану. Ми, који нисмо из Београда, искористили смо пар дана да посетимо родитеље. Сад имамо нешто више времена и треба га искористити — на учење и полагање испита у јуну. Што се тиче кошарке, у плану су и неке турнеје, али то још није прецизирано.

„Црно-белим“ назив првака међу првима је честитао Ранко Жеравица, њихов бивши тренер кога до јуна веже уговор са шпанском екипом Барселона. У секретаријату Партизана нису нам могли дати дефинитиван одговор на питање враћа ли се Жеравица у „црно-бело“ јато? Наиме, људи у Барселони су необично задовољни радом нашег тренера и они настоје да га задрже још две године. Ранкова коначна одлука биће ускоро позната. Но, нема сумње да би његов долазак био само један велики плус за Партизан, пред наредну сезону у којој предстоји битка на фронта — у првенству, Купу европских шампиона и Купу Југославије. Не треба заборавити да је у победнички „црно-бели“ пехар уткано и много Ранковог рада, јер је управо он створио, од екипе која је и испала из Прве лиге — шампионски тим. За кратко време Партизан је оформио и више пионирских и омладинских селекција и управо ових дана, стасали јуниори „црно-белих“ јуришају на титулу првака Југославије! Много је урађено доласком Ранка Жеравице у Партизан и то се није заборавило ни у овим опојним тренуцима славља.

Најлепши напад

П. ВЕСНИК: Када је било најтеже?

ФАРЧИЋ: Некако, што се ближио крај првенства и што је више постајало јасно да смо на домак титуле — било је све теже — каже популарни „генерал“. — Знали смо да смо бољи и од ОКК Бека и Црвене звезде и Работничког, али то психичко оптерећење које је извирало из сазнања да смо — „анте портас“ — циља дугог тридесет година — притискало нас је свом силином, Но, и то смо претурили преко главе и, уверен сам, сасвим заслужено освојили прво место.

Партизанова највећа предност лежи у чињеници да је током читавог првенства имао десет добрих играча на располагању за сваки меч. Даље, „црно-бели“ су још једном показали да играју најпродуктивнији и најлепши напад у земљи! То је „атомска кошарка“ са много шарма и лепоте, тако да ни гледаоци нису изостали са Партизанових утакмица. Игра у одбрани је побољшана у односу на раније сезоне, али још увек није достигла жељени ниво. Баш у зони одбране леже многи нови моменти које треба избацити на видело и оплеменити и појачати игру.

Не треба бити посебно верзиран за кошарку па приметити да Партизан кубури са једним центром (висине негде око 210 см) и такозваним плејмејкером, диригентом игре. На домаћој сцени овај недостатак не мора да буде пресудан (што се и показало као тачно), али је озбиљнији излазак на међународну сцену незамислив без решења овог проблема, првенствено центра. Управо зато верујемо да ће управа Партизана предузети кораке да појача своје редове јер, уколико би уз Кићановића и Далипагића заиграо један центар типа Ћосића, Жижића, Јеркова — тврдим да би „црно-бели“ били бар равноправни, ако не и бољи од тимова као што су Ињис, Реал, ЦСКА, Синудине, Аспо…

Но, неизвесност у том погледу неће дуго трајати, јер је прелазни рок за кошаркаше управо почео и трајаће све до 10, маја. „Чаршија“ већ увелико прича о доласку неких играча у „црно-бело“ јато. Помињу се Кнежевић, Јеловац, Јарић, Маровић, Нухановић, па чак и Ћосић. Сигурно је да у овим причама има и много произвољности, али ми се држимо оне народне изреке — „Где има дима — има и ватре“.