Боксери Партизана у последње време не знају за пораз. То су показала и три меча одржана крајем прошлог и овог месеца, када су екипа „14. Октобар“, Младеновац и Напредак морале да признају да је бивши прволигаш још увек бољи од њих.

Пратећи и гледајући сусрет боксера „црно-белих“ не треба бити велики стручњак и закључити да овај и овакав састав Партизана не заслужује да се такмичи у друголигашкој конкуренцији. Јер борци калибра М. Поповића, Ј. Николића, С. Белића, Д. Димића и Ф. Шекуларца тешко да би трпели поразе и у најјачој конкуренцији. Но, пример Партизана најбоље показује да снага и квалитет екипе не мора значити да се налази тамо гдје јој је место. Још увијек нерешено питање финансирања бокса изгледа да највише погађа наш клуб. Треба одати признање управи која правом виртуозношћу успјева да сакупи средства да екипа одлази редовно на гостовања, а о неким другим издацима нема ни говора, па је и разумљиво што у Партизану говоре да их засада не интересује прва лига. Све док се не среди ситуација и обезбеде средства за виши ранг такмичења.

Док чланови управе изналазе решења — како обезбедити средства, боксери мирно раде и својски се залажу како би показали да на њих не могу деловати никакви проблеми. Садашња ситуација је разлог више да се у суботу победи противник који је водећи на таблици источне друге лиге — Каблови. Сви некако у табору „црно-белих“ живе за тај сусрет. А зашто — није тешко погодити. Победе ли Белић и другови, још једном ће се показати и доказати да Партизан с правом може рачунати на повратак у друштво најбољих. Успеју ли то боксери у рингу вероватно ће и чланови управе тада наћи средства која би сигурно омогућила да се Партизан нађе тамо где је годинама био: у првој лиги!