Милисав Станојчић: Књиге и спринтерице

ПРЕДСТАВЉАМО МЛАДЕ

Постоји једно место у Босни, под Грмечом, где се рађају велики таленти за атлетику, нарочито за средње пруге. Тај крај одише чистим ваздухом и пољанама, где млади момци дају одушка својој енергији. Пут је једног од њих навео у Београд, на Стадион ЈНА, који му се учинио великом и недостижном ареном. Такви стидљиви покушаји су својствени само онима који верују у себе, Такав је и Милисав Станојчић, јуниор нашег атлетског колектива, момак пред којим стоји лепа перспектива.

Од првих дана ради са тренером Михалићем који је задовољан његовим радом и напретком. Тешкоће у привикавању на живот у великом граду биле су пролазна етапа и убрзо су се мисли окренуле великом атлетском борилишту и резултатима. Чврсте грађе и велике радне енергије готово фанатично стрпљиво је одлазио на свакодневна искушења, нижући километре и надајући се бољем сутра. Школу није запуштао, увек је налазио времена да усклади тренинг и учење.

Прошло је време тражења дисциплине и засада се усталио на средњим пругама. Као и сваки други млад човек надао се некој великој трци и аплаузима. Стрпљење се исплатило. У оквиру летошњег Интернационалног митинга у изванредној трци јуниора на један километар однео је блиставу победу. Тада је први пут осетио шта значи бити члан великог клуба, колике се перспективе отварају. Прионуо је са још већим еланом на тренинг. Јесен је била „његова“. У јуниорској екипи је незаменљив, био је то и у репрезентацији Србије, учествовао неколико пута и на међународним јуниорским такмичењима а, као круна свега, дошло је учешће У јуниорској државној репрезентацији у сусрету са Италијом.

Дакле, резултати су иза њега, али то је само почетак. У овим хладним јануарским данима постао је стални „излетник“ на брда око Београда. Ради као никада. Уосталом чујмо га: „Све што сам до сада постигао, постигао сам радом. Учинићу све да искористим своју шансу“.

Док смо разговарали, био је сталожен и сабран. Узбуђење што говори за јавност, заменило је трезвеност размишљања. Полако је падало вече, опраштамо се и он одлази кући на учење. Књига и спринтерице су му за сада прави и једини другови. То је гаранција да ће бити успеха и рекорда.