Ово писмо сам већ слао редакцијама неких спортских листова, али за њега, изгледа, није мало места због оних грдних текстова о наводно неспортском понашању нашег бека Ђуровића на познатој утакмици Звезда — Партизан у Шапцу. На њиховим ступцима је, дакле, била допуштена сва сила и „звиждука“ из публике на рачун Ђуровића, али је био онемогућен један једини мој јавни „звиждук“ репрезентативцу Шурјаку! Заиста, чудни аршини наше спортске штампе!

Наиме, често се у нашим листовима постављало и поставља питање: зашто публика на појединим стадионима звижди Ивици Шурјаку? Ја бих им врло радо одговорио, бар кад је реч о последњем сусрету Партизан — Хајдук (3:0). На том мечу публика је била више него у праву што је сплитску „једанаестицу“ испратила унисоним звиждуком. Надигран потпуно од директног противника, Никице Клинчарског, уместо да коректно прими пораз, Шурјак га је немилосрдно тукао по ногама. Право лице је „показао непосредно после меча, када је љагу за изузетно прљаву игру својих другова и своју лично бацио на судију!

Насупрот њему, Клинчарски је на тој утакмици показао не само да је сјајан играч него и да је изузетно фер борац. Право је чудо како Миљанићево око тако дуго заобилази овог врсног играча и спортисту. Клинчарски је фудбалер који не стаје током 90 минута, ол-раунд играч употребљив на сваком месту у тиму, подједнако ефикасан у одбрани као и у нападу. Мислио сам да је то изразити тип Миљанићевог играча.

Опште је познато да су наши тренутно најбољи играчи у земљи Петровић, Сушић и Слишковић. А ко је и какав онда Клинчарски кад се зна да се ниједан од њих није наиграо фудбала поред њега. Мислим да је учињена велика неправда према Клинчарском што већ до сада није био стандардни члан неке од наших државних селекција. Уверен сам исто тако да је сваком посматрачу последњег окршаја Партизана и Хајдука било јасно зашто је Клинчарски испраћен са терена аплаузима, а Шурјак звиждуцима!

— Милан Милошевић, Смедерево, Косовска 110