Навијачи Партизана неће заборавити кошаркашког судију Брумена: пристрасним суђењем одузео је титулу „црно-белима“! Био је то најнижи пад југословенске кошарке која је дуго одолевала опорим стварима савременог спорта, посебно фудбала.
Недавно смо у Скендерији упознали новог „Брумена“: судију Матијевића! Његове чудовишне одлуке, дрскост, простачко навијање и цинизам којим је општио са играчима Партизана били су нешто што још није виђено у нашим кошаркашким дворанама.
У прошлости једне бркове смо добро упамтили. Играчи и навијачи Партизана сигурно никад неће заборавити Матијевићеве бркове.
„Нешто му се међ зубима црни, као јагње од пола године…“ Тако народна песма велича бркове Марка Краљевића. Али, брци не припадају јунаку већ — кукавици.
Илија Матијевић је тако водио утакмицу Босна — Партизан да се исход унапред знао. За њега чак ни присуство камера није значило ништа. Слепо је чинио све да домаћим победи. И то зарад трећег, оног који није био у Сарајеву.
У спортским играма судије су увек биле свемоћне. Ипак, ни у једном спорту они не могу толико да одмогну или помогну као у кошарци. То често може да буде урађено на дискретан начин, широј публици готово невидљиво.
Суђење у Сарајеву је карактеристично то томе што се Матијевић није трудио да одлуке „увија у станиол“. Он се од првог минута усредсредио на то да Партизан не освоји два бода. И није му било важно шта ће рећи јавност. Служио је верно свом мрачном циљу. У мотиве не залазимо, то је тешко доказати. Остаје као необорива истина да је један делилац правде био све пре само не тумач правила игре и не човек добрих намера према тиму који је у целој полусезону остао непоражен. У земљама веће спортске културе и традиције такви се клубови поштују, њима се јавност диви, новинари их славе…
На жалост, код нас није тако. Што си суверенији у врху, тим више расте велика завист ривала. Сад се мање мисли како до стићи најбољег већ како срушити најбољег. И завере и заверице почињу да се плету…
Очигледно је да моћним Партизан у југословенској кошарци некима смета. Чак и спортским радницима и форумима. Како иначе, објаснити мишљење председника комисије за делегирање судија кад је Партизан благовремено тражио изузеће Илије Матијевића, него као унисоно гледање да се доминација Партизана заустави.
Очигледно је да сви они не знају какве су снаге у стању да у себи нађу Кића и остали играчи и да баш на ту хајку одговоре на најбољи начин — потпуном мобилизацијом свих моћи!
У Сарајеву је Партизан био изненађен, збуњен, поштен и наиван. Из те лекције „црно-бели“ су много научили. То им се више не може догодити. И кад буду осетили да неки делилац правде жели да помогне ривалу, сачуваће нерве, збиће редове, заиграће из ината, онако како то могу само људи са овог простора кад осете неправду. И то ће бити Партизанов одговор на све неправде…