„Јединица“
Оно што Цибони није успело у Загребу, успело је судији Матијевићу у Сарајеву!
Заиста треба бити бескрупулозни навијач па судити онако како је то чинио Матијевић у мечу Босна — Партизан. Имати дрскости да пред милионским ТВ аудиторијуму константно нервира и провоцира играче Партизана, може само онај ко нема стида и морала. Матијевић је тиме доказао да му нема места у нашем спорту!
Матијевић је за своје суђење добио „јединицу“. Чини нам се да је то блага казна. Јер није било у питању незнање, већ зла намера, а то је оно најгоре у спорту и за такав деликт постоји само — дисквалификација.
Ако се тако не поступи та „инфекција“ могла би убрзо да захвати целу кошаркашку организацију. А то је највећа опасност.
Завера
После сарајевске утакмице има места питању: Није ли на помолу тиха али права завера против супериорних кошаркаша Партизана?
Да ли је кошаркашка организација обезбедила нормалне услове за игру и регуларно такмичење? Има много индиција да није!
Партизан је оправдано имао замерке на рад регистрационе Комисије. Соломонска одлука је давање лиценце (какав преседан) Јарићу, у току првенства, мимо свих прописа!
Партизан је тражио изузеће Матијевића за утакмицу против Босне. Међутим, председник Комисије за делегирање судија Владислав Антић то није прихватио!?! Његово тумачење је било: „Ако је Јакшић могао судити Цибони, зашто то не би могао и Матијевић Партизану! Које ли увреде за Јакшића, који је познат не само као одличан судија, већ као поштен, моралан и надасве објективан кошаркашки прегалац! Њега упоредити са Матијевићем је увредљиво.
Матијевић је добио „јединицу“, а шта је са Владиславом Антићем? Какву ће консеквенцу он повући? Или можда њега штити неки имунитет?
Ако се убрзо не реши свих оних који лове у мутном, кошаркашка организација ће пасти у велике тешкоће, а на помолу је и нерегуларно првенство.
До недавно о кошарци говорила смо само у суперлативу. На жалост, то више није случај. Нешто битно се променило, како у односима тако и у кадровској политици. Велика и светска афирмација наше кошарке привукла је у њене редове сувише оних који са спортом немају никакве везе, а то, очигледно, није добро.
Коментатор без става
Гледајући утакмицу између Босне и Партизана, на ТВ екрану, били смо присиљени да слушамо бледуњаве коментаре Хађијахића. Заиста нам није јасно: да ли он тако мало познаје кошарку или је новинар скучених могућности?
Све време преноса говорио је само оно што смо сви видели на екрану. Он ни једном није споменуо судије, иако је режисер често пратио театрално и кловновско понашање Матијевића, док је Радић само статирао. Сваком гледаоцу је било јасно да са суђењем нешто није у реду. Видело се да је Матијевић стално у првом плану, видели су се његови цинични осмеси, а да не говоримо о необјективним и срамним одлукама, које заиста нису имале везе са догађајима на паркету.
Сви су то добро видели осим Хађијахића. Он није нашао за сходно, да у сусрету за који је главни судија добио „јединицу“, а статиста „двојку“, било што каже о њима! Свој суд, мишљење, став…
Ваљда је то више од његових могућности опсервације, знања и, можда, још понечег!…
(Не)педагогија
Треба рећи да се руководству Партизана могу упутити озбиљне замерке због учешћа на турниру у Мадриду, које је дошло у невреме, тј. у јеку напорног државног првенства. Турнир није донео ни финансијски, ни спортски успех. А највећи дефицит је — повреда незамењивог Кићановића!
Надаље, техничке руководство није било довољно упорно у тражењу изузећа Матијевића. Оно је било у праву и никаква аналогија у тумачењу Владислава Антића није их смела поколебати. А када је дошло до тога да Матијевић ипак суди, морали су рачунати са његовим провокацијама и необјективним суђењем. На то су морали себе и играче психички припремити. А не насести већ првој провокацији, као што је то било са тренером Ћорковићем, а што је непедагошки утицало на екипу.
Већ смо рекли. Матијевић је успео у својој рђавој намери. Он је кажњен, самим тим јавно жигосан, али управа Партизана и техничко руководство треба да из тога извуку поуку за будућа збивања, јер по свему судећи њих ће још бити.