Одбојкаши „црно-белих“ јесењи део првенства завршили у сенци загребачке Младости

Чудо, које смо потајно ишчекивали ове сезоне, од младе генерације Партизанових одбојкаша: Миковића, Цветковића, Попарића, Шиљеговића, Ђорђевића, Вујовића, Вељовића, Д. Баланџића. С. Баланџића, Ћућовића, Куљића — није се догодило. Финиш јесењег дела првенства није донео много узбуђења пошто се показало да „црно-бели“ нису били дорастао противник загребачким студентима у борби за највиши пласман.

Младост је постала јесењи шампион са 22 освојена бода (11 победа из 11 утакмица) и са 12 бодова предности бежи Партизану, који је ове сезоне према свим прогнозама, требало да води главну реч у првенству. Наши одбојкаши морали су да се задовоље тек шестим местом са 10 освојених бодова (5 победа и 6 пораза), што практично значи да су све шансе за освајање титуле првака изгубљене.

Више пораза него победа

Током протеклог јесењег дела првенства млада и врло перспективна екипа Партизана, приказала је модерну, снажну и атрактивну одбојку само повремено. Дух и морал, знање којим играчи располажу и борбеност, на које су нас навикли дванаестоструки шампиони кроз дуги низ година, нису били на највишем нивоу.

У овом тренутку — сви знамо — Партизан У својим редовима има играче лишене искуства и због тога их не можемо кривити. Међутим, борбеност је увек била карактеристика претходних генерација и ми смо на то научили. Овој генерацији првотимаца Партизана недостаје управо тај елеменат. Њихов морал, борбеност и ентузијазам нису били квалитети на које се могло рачунати из недеље у недељу, из утакмице у утакмицу, већ само повремено. А, то нагласимо, није било довољно да би се остварили стандардно добри резултати. Уосталом, погледајмо шта кажу неумољиве цифре статистике: Младост — Партизан 3:1, Партизан — Вардар 2:3, Војводина — Партизан 3:2, Партизан — Јединство Интерплет 3:1, Модрича — Партизан 3:2, Партизан — Рибница 3:2, Босна — Партизан 2:3, Партизан — ГИК Банат 3:0, Работнички — Партизан 3:1, ВГСК — Партизан 3:0 и Партизан — Ставбар 3:1. Ако овим подацима додамо и податак да су „црно-бели“ елиминисани у четвртфиналу Купа Југославије од ГИК Баната са 3:1 и то као домаћин (да би само недељу дана касније тај исти тим савладали са 3:0 у првенственој утакмици) добићемо комплетну слику о игри наших одбојкаша.

Без тренера

Ипак, не можемо се отети утиску да је поред исказаних слабости, било и неких непредвиђених проблема, који су можда индиректно допринели да се тим нађе у оваквој ситуацији.

Можда ће за многе бити изненађујући податак, али и олакшавајућа околност, да је Партизан био једини тим који је првенство започео без професионалног тренера, па чак и без тренера-аматера. Дотадашњи тренер Лазар Гроздановић, због обавеза према државној репрезентацији, (која се припремала за олимпијске игре у Москви), морао је да напусти клуб. Тешко бреме, тренерске одговорности преузео је капитен тима Душан Марковић, истина уз помоћ техничког руководиоца екипе — Драгољуба Бабића. Стечено искуство је показало да руководство Партизана, у датом тренутку, није нашло право решење. „Изгубљен“ је изванредан играч,безкомпромисни борац, вођа тима, а тренер није добијен.

Требало би такође нагласити да су „црно-бели“ остали без најбољег играча — Бранислава Матијашевића — који је прешао у други клуб; да је Гордан Шиљеговић месецима повређен; да се Горан Стојмировић налази на одслужењу војног рока. Ако овоме додамо да је млада екипа била лишена помоћи прекаљеног и искусног аса Марковића, који је уместо да игра седео на клупи као тренер, онда се с правом можемо упитати: Ко зна, уз њихову помоћ, можда би се Партизан прошетао кроз првенство?

Поново у Партизану

Сви они који добро познају Лазара Гроздановића, ни једног тренутка нису посумњали у његове речи обећања: „Ако икада овом клубу затреба моја помоћ од свег срца одазваћу се позиву“. И заиста у тренуцима кризе Гроздановић је позван да се врати на кормило Партизана. Искусни стручњак више и не мисли на протекли део првенства. Његове мисли и жеље усмерене су ка бољем сутра. Он не мисли да други клубови имају боље играче, него што су то данас његови ученици, он чврсто верује да други имају само искусније играче. Међутим, таленат и даровитост сваког појединца исказује се кроз игру целе екипе и то је оно на чему се мора у овом припремном периоду радити. Појединац се не сме високо издизати изнад своје екипе, јер у колективном спорту, такве звезде више штете него што користе. У једном тренутку, Партизан је имао више „звезда“ него јединствен колектив. Можда ту треба тражити узроке неуспеха.

Партизан у овом тренутку има један од најперспективнијих тимова у земљи, једино је Младост боља, јер располаже играчким кадром састављеним од самих репрезентативаца. Међутим, сигурно је да уз добру организацију, тренинг и свега оног што се подразумева и улази у рад једног великог Клуба, Партизан већу наредном првенству може угрозити лидера првенства.

Убеђени смо, да ће Гроздановић бољом комбинацијом искуства и младости, бољим распоредом у другом делу првенства (који је у првом делу био врло тежак), већим залагањем и борбеношћу Партизанових првотимаца успети да мудрим вођењем доведе тим до другог места и на тај начин првенство учини интересантнијим. Тада се нећемо љутити ни замерати нашим одбојкашима што нису први, али ћемо се љутити када се не залажу и када не пружају све од себе да би сачували реноме и углед клуба. Јер закључимо: ове сезоне Партизан је имао све услове за нормалан рад и тренинг!