Меч кошаркаша Босне и Партизана пратио сам преко телевизије. Као симпатизер „црно-белих“ нисам био разочаран игром, чак ни резултатом, с обзиром на могућности наше екипе лишене уобичајеног Кићановићевог учинка. Оно што ме је у овом сусрету погодило, чак дегутирало, било је некоректно понашање домаћих навијача.

Истини за вољу, понашање навијача није ни на једном кошаркашком терену у нас узорно и онакво какво би требало да буде. И у осталим спортским дворанама догађају се инцидентне ситуације у гледалишту, из кога често допиру најпогрднији повици и увреде упућене гостујућим играчима и судијама. Ипак, ово што се догодило у мечу Босна — Партизан превазишло је сваку меру и минимум доброг укуса. Мета подсмеха и омаловажавања из гледалишта био је најчешће повређени играч (Кићановић) у тренуцима када, по цену најжешћих болова, није успевао у својим акцијама. Уместо аплауза борилачкој вештини спортској храбрости и поштењу једног светског аса, чије игре чине част и празник оку чак и најизбирљивије публике из гледалишта се чуо злуради подсмех кад год је Кићановић „погрешио“!

Тако невитешко, чак кукавичко понашање публике, нисам никада доживео, а још мање очекивао од присталица једног тако квалитетног, у сваком погледу узорног, шампионског колектива као што је „Босна“!

— Рефик Смајић, Бијељина