Пред наставак првенства: За 10 недеља прволигаши морају да одиграју 17 утакмица — Сви су без искуства за тако „блиц првенство“ — Хоће ли Живковић бити „коректор“?

Партизан се интензивно припрема у Купарима. Ни његови конкуренти не седе скрштених руку. Сви желе да што спремније дочекају 14. фебруар. Згуснути календар пролећног дела првенства ставља стручне штабове на велике муке: како дозирати припреме?

Калоперовић је са својим сарадницима, посебно др Опавским, разрадио план припрема тако да „црно-бели“ већ у старту буду оптимално спремни. Вероватно да и други клубови воде рачуна да овог пута не могу да траже форму у четвртом — петом колу, већ се пуном снагом мора ићи од прве утакмице.

Али све није у томе. Битно је може ли екипа да издржи до краја оштар ритам и високу форму? Кад је то у питању сви тумарају по мраку. Таква искуства нема нико. Навијаче умирује сазнање да њихове љубимце води човек (др Павле Опавски) који је мање-више био професор готово свим прволигашким тренерима — од Миљанића до Драшковића — па ако он не зна — ко ће знати.

То је оно што повећава наш оптимизам пред наставак првенства. Уз то, Калоперовић најављује „млади талас“ односно рачуна са великим фондом играча, па самим тим и са оним младим и даровитим играчима који немају искуство али поседују ентузијазам, велику жељу за афирмацијом. И то може да одлучи. У такмичењу које ће по тешком терену и исцрпљујућем, немилосрдном ритму недеља — среда бити, као створено за повреде и умор, тим који буде имао адекватне алтернације, моћи ће да рачуна на велика остварења.

Уздржани Калоперовић не крије да је то карта с којом рачуна. Поред већ проверених асова, ту су Новица Костић, Ђелмаш, Манце, Петрић, Стојић, Вермезовић, Ројевић, Радановић, Јешић… готово још један тим високе вредности.

Извесно је да су припреме репрезентације на којима су Стојковић, Живковић и Клинчарски, онемогућили Калоперовића да у Купарима „спрема игру“, односно уиграва тим и своје стратешке замисли о томе како би Партизан требало да игра. Има знакова који казују да ће наш тим настојати да игра модерно, брзо, агресивно. Таква игра требало би да буде и продуктивна.

Партизанов стручни штаб имаће овог пролећа „слатке муке“: кога поставити у тим! Конкуренција ће бити толико заоштрена, да ће и на клупи седети играчи које би многи други клубови волели да виде у свом дресу. Павковић се враћа из војске, Трифуновић има велике амбиције, Клинчарски и Живковић желе да иду на светско првенство, Варга и Вукотић су такође играчи средине терена, разуме се, уз Новицу Костића, који је такође „везиста“.

У шпицу напада Калоперовић има више могућности Прва је: Ђелмаш, Манце, Петрић. Могућно је да дрес са бројем 11, обуче и капитен Вукотић. Дакако, и Клинчарски.

Остаје и даље отворено питање — шта ће играти Звонко Живковић, данас најпотенцијалнији играч „црно-белих“. Ако постоји сарадња између селектора и клупског тренера, може се очекивати да Жиле буде „корект“, последњи играч одбране са пуном слободом дејствовања кад његов тим има лопту. Тако је некада играо Бекенбауер. Миљанић би желео да Живковић буде наш Бекенбауер, Калоперовић се не двоуми: такође мисли да би овај даровити играч одговорио том задатку. Али, Партизанов селектор има друго књиговодство: гледа интересе тима у целини, па отуд мора да мисле где ће Живковић највише да пружи у расположивој констелацији Партизанових снага.

У сваком случају, ново првенство обећава многе загонетке. И Партизан ће морати да их решава!