Рапорт из Купара

Шестог дана боравка овде у Купарима, одиграли смо и прву званичну утакмицу ове године. Противник нам је био тим „Коновљанина“ из оближњег места Чилипа. Пошто се ради о нижеразредном тиму, лако смо дошли до победе — 12:0!

Интересантно је да је и прва и друга постава дала по шест голова, тако је између нас било нерешено. Иначе, прве овогодишње голове постигли су: Јешић, Вукотић, Варга и Ставрић по два, а Димитријевић, Трифуновић, Н. Костић и Ђелмаш по један. По завршетку утакмице, када смо аутобусом кренули у Купаре, нашли смо се у малом ћорсокаку. Наиме, цела једна улица којом те аутобус морао проћи била је закрчена аутомобилима. На предлог капитена Вукотића и Трифуновића организовали смо праву „радну акцију у малом“, и уз шалу и смех двадесетак аутомобила је било померено у рекордном времену. Без обзира што смо уложили велики физички напор, то није помогло да будемо ослобођени вечерашњег тренинга, са теговима. Професор др Опавски свој програм спроводи без пардона.

Следећих дана наставили смо са уобичајеним радом, с тим што је интензитет тренинга чак мало и појачан. У међувремену је одиграна и прва утакмица између наша два тима. Уз пословичну борбеност и пожртвованост на оваквим утакмицама, млађи играчи (други тим) су испољили и велику жељу за победом, коју су и остварили резултатом 2:0. Већ на првој следећој утакмици „првотимци“ су им се реванширали са каматом. Било је 4:0 за Моцу и другове. Кад су овакве утакмице у питању најинтересантније је „треће полувреме“, када су неизбежна мала добронамерна задиркивања победника над пораженима. Оваквих „дуела“ напретек, најчешћи су између Моце и Чаве Димитријевића, који је иначе предводник наше млађе генерације.

Затим смо одиграли другу утакмицу у Тивту против Арсенала и победили — 4:1 (1:0). Голове на овој утакмици дали су: Вукотић у првом, а Поповић, Лопичић и Манце у другом полувремену. Пошто овај тиватски клуб носи име славног енглеског прволигаша, Моца се у шали распитивао код „бата Томе“ колика је премија за међународне утакмице.

Кад смо већ код утакмица, да кажем да је наш комбиновани тим играо и у Чапљини. Противник је био Гарнизон ЈНА са врло јаком фудбалском екипом. победили смо са 2:1. Комплетан мостарски „Вележ“ је на једвите јаде победио гарнизон. Голове за наш тим постигли су Димитријевић и Лопичић.

Интересантно је да су за гарнизон играли голман Станишић и халф Арсић, иначе доскорашњи чланови нашег младог тима, а сада се налазе на одслужењу војног рока у Чапљини. И управо њих двојица били су најбољи на терену, а ми смо били пријатно изненађени — пожелевши им срећно одслужење војног рока. По завршетку утакмице имали смо прилику да упознамо и праву војничку кухињу. Спремљен је специјалитет: „војнички пасуљ“ и, наравно, тањири су остали празни. Ово је била изванредна прилика за многе да упознају прави војнички живот, јер гро наших играча још није служио војни рок. Играли смо и у Игалу, против репрезентације региона. Победили смо са 5:0 (3:0), а стрелци су били Манце 2, Вукотић, Петрић и изванредни Јешић по један. Што се тиче утакмица сада је мало „затишје пред буру“, која нас чека прво на Мостарском, затим Скопском турниру и најзад у првенству.

Свима нама овде много недостају наши другови: Жиле, Клинча и Нена. Они се налазе на припремама репрезентације и сигурно је да тамо добро раде, као и ми овде. Ма, наравно, једва чекамо да нам се придруже и надамо се да ће већ на Мостарском турниру сви осетити праву снагу „парног ваљка“.