Биљана Мајсторовић све убедљивија: Првенство државе, ипак, протиче у знаку Партизана у мушкој и женској конкуренцији

У мушкој — Партизан, ван сумње, има најбољи састав екипе. Има три аса: Далипагића, Марића и Славнића, и ко зна колико још талената који су већ постали зрели играчи.

Све шансе да освоји прво место су на страни „црно-белих“. Не би требало сумњати да ће у дербију са Цибоном победити, јер су тријумфовали и у Загребу. А онда, предстоји и маратонски наставак такмичења у Лиги и КЕШ-у на крају „плеј-оф“.

Верујем да ће Партизан смоћи довољно снаге и мудрости да распореди учешће сваког играча у игри и на крају освоји и четврту титулу шампиона државе.

Можда ће се већ 3. фебруара знати да ли Партизан има неке шансе у такмичењу за Куп Европе. Наиме, тада гостују у Ден Бошу. Или ће одлука бити одложена до 25. фебруара и сусрета Партизана са Макабијем у Тел Авиву, или до оног у Барселони, 1. марта.

По мом дубоком уверењу Партизан нема никаквих шанси. Но, кошарка је то: све је могуће…

У женској конкуренцији првенство протиче у знаку Мајсторовићеве. Ова сјајна играчица, која је, коначно, схватила да није само центар који скаче и додаје лопте и само понекад шутира, већ води игру и одлучује о победи.

Биљана Мајсторовић израста у центра највише класе којег смо имали у историји наше кошарке. Висока, изврсно грађена, била је, све донедавно, некако плашљива. Од коша — посебно.

Данас се ослободила свих тих страховања: сигурно да велики део заслуга припада и тренеру Лучићу и осталим девојкама из екипе.

Збогом Европо!

Шансе да се Партизан домогне титуле првака Старог континента готово су равне нули. Наиме, да би екипа ушла у суперфинале требало би да победи у гостима и Ден Бош и Барселону, што би представљало изузетан подвиг у који је, заиста, и уз Далипагића, Славнића, Марића и Пешића тешко веровати.

Зато и кажемо: збогом Европо!

У домаћем шампионату сасвим је друкчија ствар: Партизан има озбиљне шансе да сачува титулу, и да поново У следећој години покуша у Купу европских шампиона оно што је сад пропуштено. Има, извесно је то, најбољи тим.

Још само нешто више вештине, рекли бисмо и храбрости с клупе, па да се то и у стварности потврди. Ово наводимо јер нам се чини да, или нема сарадње између стручног вођства и екипе, или је, можда тим превазишао сопствене стручњаке? Јер шарм тренера Ћорковића, његова комуникативност, нису оно што је потребно врхунској екипи, тиму с којим треба радити следећи токове модерне кошарке. За то је потребно стално усавршавање и самог тренера и других чланова стручног штаба. Друкчије није могуће постићи хармонију у екипи која може да донесе боље резултате и на европској сцени.