Уочи дочека Нове године у подне на Стадиону ЈНА окупили су се садашњи и бивши играчи, руководство и најближи пријатељи. То је већ годинама, уобичајено. У добром расположењу се испраћа стара година и са врећом лепих жеља дочекује нова.
Наш фудбалски клуб имао је праве разлоге за добро расположење на раскршћу двеју година. „Црно-бели“ су водећи тим на табели, игре и младост су гарант да ће се стазама успеха наставити, у клубу и екипи владају хармонични односи. Рад, ред и ентузијазам су врлине које ведре наше хоризонте.
Нашли су се заједно играчи неколико генерација: Бобек, Милош, Владица Ковачевић, Дамјановић, Бјековић, Ненад Стојковић… све сами репрезентативци, асови који су много задужили Партизан и југословенски фудбал.
Евоциране су бројне успомене, враћали смо се у прошлост и, како то обично бива — све успомене су лепе. Ваљда је човек тако скован да све ружне и непријатне ствари осуђује на заборав, а памти само оно што жели да сачува у свом сећању.
Још једном смо доживели многе слатке тренутке тријумфа и све је то било пропраћено згодама, пријатним и непријатним, које су ушле у клупске анале.
Надохват руке нам је и 40. рођендан Партизана. А, ево, ту су са нама они који су пронели славу клуба. Између Бобека и Стојковића су деценије, али се та разлика у годинама не осећа. Спорт дарује људима виталност, бодар дух и оно вечно дружење са младошћу, па никакве баријере не постоје. Тим пре, што је љубав — иста. Припадништво клубу је као родбинска веза: чврсто, трајно, неизбрисиво…
⁂
На крају године Драган Кићановић је у традиционалном избору спортисте године београдског листа „Спорт“ изабран за аса 1982!
Било је пријатно у раскошним просторијама хотела „Интерконтинентал“ видети Партизанове кошаркаше разних генерација. Сви су се они осећали награђеним, јер је Кића — Партизан, део њиховог клуба свих њих.
Кошаркаши „црно-белих“ кроз све генерације, као и људи из руководства, тог поподнева носили су гордост у ходу, радост у очима. Иако је Кића био централна личност те свечаности, сваки је припадник Партизана био испуњен гордошћу као да и сам има на реверу златну значку.
⁂
Атлетски клуб „црно-белих“ доживљава тешке дане. Славна прошлост не може да огреје гладну садашњост. Некадашњи краљ „краљице спорта“ сад је — само сенка некадашње моћи.
И кад су се црни облаци надвили кад овим клубом велике традиције, уз помоћ ЈСД „Партизан“ предузима се акција: позивају се бивши асови и спортски радници, сви они који су градили славу овог клуба, да заједничким снагама, спортским искуством и животном мудрошћу извуку клуб из тешке ситуације.
Сјатили су се са свих страна, били су ту они који се годинама нису видели, многи већ давно далеко од спорта. Али, у питању је Партизан, клуб њихове младости, спортског опредељења и… дошли су да помогну.
Некадашњи рекордери, тренери, спортски радници и сви они који данас чине атлетски клуб Партизан разговарали су о томе како да се нађе пут избављења у тренуцима који нису тако повољни за спорт, а још су мучнији за Партизан. Ипак, то посртање њиховог клуба ујединило их је.
Доајени и млади желе заједничким снагама да клуб врате на путеве славе.
Тако се негује и чува лепа традиција…