Одувек сам имао жељу да саставим „идеалан тим“ компонован од најбољих играча ФК Партизан у минуле четири деценије. Истини за вољу, никад ми то није полазило за руком, јер кад год сам покушао да саставим такав тим остајали су ми „бољи“ које нисам могао да уклопим у прву једанаесторицу.

Због тога сам коначно одлучио да саставим две идеалне екипе при чему сам их поделио на „старију“ и „млађу“. Изузетак су једино голмани пошто су обојица из млађе генерације (Шошкић и Ћурковић). Ево како изгледају ти моји „идеални састави“:

Шошкић, Белин, Брозовић, Чајковски, Симоновски, Атанацковић — Херцег, Боба Михајловић, Милутиновић, Бобек и Зебец.

Ћурковић — Миладиновић, Јусуфи — Стојковић, Васовић — 3. Чебинац, Ковачевић, Галић, Вукотић и Бјековић.

Јасно, овде се не ради о првом и другом тиму у буквалном смислу речи, пошто су то два тима приближне а можда и исте вредности. Бобекову чету ставио сам испред Галићеве само зато што је генерацијски старији. Уверен сам да кад би се међу читаоцима „Партизановог весника“ спровела анкета о томе који је од оба два тима бољи, њен исход би био врло неизвестан.

Жао ми је што један тим чини само 11 фудбалера, па се због тога у мојим „тимовима“ није нашло места и за такве асове као што су: вратари Шоштарић и Стојановић, затим Пајевић, Минда Јовановић, Калоперовић, Љуба Михајловић, Бечејац, Бора Ђорђевић, Хасанагић, Хошић, Рашовић и др. Ово најочитије потврђује колико је Партизан дао много врхунских фудбалера нашем фудбалу. Надам се да ми они који се нису нашли у овим тимовима неће замерити (а има их доста), јер при тако великом броју асова колико их је ФК Партизан регрутовао у својој историји заиста је ђаволски тешко бити „селектор“!

— Хасим Рачић, Цазин