Наши репортери на припремама у Купарима: У здравој спортској атмосфери пролазе једнолични дани наших фудбалера на Дубровачкој ривијери. Сви они кажу: „Бићемо спремни већ на старту!“

Били смо неколико дана са нашим фудбалерима у Купарима. Кише на које су се жалили, престале су. Понекад дува бура или јужни ветар, али сад је све мирније и сунчаније.

Терен у Купарима није идеалан, али сувишно је на нашој обали тражити неговану траву, тим пре кад нема помоћног терена. Све друго је дивно — од удобног хотела, изврсне хране, љубазности домаћина… до прегалаштва на тренинзима.

Персонал хотела „Горичина“, као и бројни гости, слажу се у једном: да су фудбалери Партизана врло скромни, дисциплиновани и учтиви млади људи. Понашају се уљудно, тихи су, разговорљиви, љубазни… Кад нису на тренингу, у собама или крај телевизора, играју карте, шах или читају. Навикли су на радозналост људи који их окружују, прихватају разговор, дају аутограме, осмехују се…

Наравно, сви су они помало и носталгично расположени: мисле на своје породице. Често су са слушалицама у руци, нервирају се кад се тешко успоставља телефонска веза са Београдом.

Стара је истина да су базичне припреме увек теже од сваке утакмице. И није напор оно најгоре, већ — једноличност. Готово сваки дан је исти: доручак, тренинг, ручак, кратки предах, опет тренинг. И тек кад зађе дан, рађају се бриге — како испунити те дуге вечерње сате. Купари нису град. Живот се одвија само у хотелу. А ту је све исто од декора до људи које срећу. Само је ТВ програм другачији.

У истом хотелу бораве и фудбалери Сарајева. И кад су прошли први контакти, сви су се опет окренули својима и тако ће бити до поласка за Италију (1. фебруара).

Највеће интересовање побуђује турнир наше репрезентације у Индији. Победе су радосно поздрављене. Не само због југословенског фудбала већ због Милоша Милутиновића, њиховог до јуче драгог фудбалског учитеља.

Рад тече како га је осмислио Ненад Бјековић. Физичке припреме је препустио професору др Павлу Опавском, највећем југословенском стручњаку у тој области. Сви остали кондициони тренери су његови ученици. Фудбалски део је у надлежности Бјековића и Милана Дамјановића, некадашњег репрезентативног бека и тренера у Партизановој омладинској школи.

Ради се врло напорно. Саба др Опавског је прави мали електронски студио. Ту се сваког дана израчунава оптерећење, врше мерења и упоређења оптерећења, физиолошке и функционалне способности, прати кривуља успона. Наука је потиснула емпирију. Тако да нас раде сви велики клубови.

— Наши играчи ће бити спремни већ на самом старту првенства, — каже професор Опавски. — Бјековић је то захтевао. У прва четири кола, кад имамо два дербија — Динамо у Загребу и Хајдук у Београду, и два гостовања — Осијек и Нови Сад, одлучује се наша судбина. Тачније, знаће се да ли остајемо у трци за прво место или не. И зато се тако спремамо. Касније ћемо опет имати предах због утакмица државног тима, па ћемо то искористити за освежење и ново пуњење „батерија“.

Ненад Бјековић припада оним тренерима који правом оптиком гледају на савремени фудбал. Он тражи рационалну игру, брзу, агресивну, ефикасну… Дакако, инсистира и на естетској страни, даје слободу сваком појединцу али то мора да буде у сазвучју са концепцијом игре целог тима.

— Знам шта желим да постигнем, — уверава нас Бјековић. — А то неће бити тако једноставно. Наш први задатак је да убрзамо игру. Зато на тренинзима радимо оне елементе који ће играчима то омогућити. Настојимо да играмо „из црве лопте“, са два додира. Инсистирамо да сваки играч има идеју још пре него што дође до лопте. То захтева демаркирање, сталну игру без лопте, као и преливање из једне линије тима у другу. Све то мора бити синхронизовано, складно, уиграно…

Први човек стручног штаба не крије своје задовољство што је конкуренција у тиму појачана. Он с радошћу истиче да за свако место постоји квалитетна алтернација. Омеровићева замена је све сигурнији Белојевић. Иза бековског пара Радовић — Ројевић стоје Марјановић и млади, амбициозни Никодијевић. Два средња бека су Радановић и Каличанин, али ту су, за нужду, Вермезовић и Јешић који је истовремено предвиђен као најпоузданији „везиста“.

Кандидата за средину терена има много и поред тога што је отишао Никица Клинчарски. Ту су, Смајић, потом Горан Стевановић и Колб. Разуме се, уз Јешића, али и Марјановић као и Никодијевић, могу у тој линији да играју са много успеха. А и Варга, који је најкреативнији појединац.

У шпицу напада кандидати су Манце, Варга, Живковић, Ђелмаш, Ђукић и Вучићевић. Сваки од њих има своје предности и недостатке. Понекад ће од противника зависити ко ће бити у тиму, а ко на клупи. У сваком случају добро је што се нико у стручном штабу неће хватати за главу ако неко од играча буде повређен, кажњен или кршењем дисциплине сам себе искључи из екипе.

Да играчи то осећају види се на тренинзима. Кад између себе играју први и други тим, онда је то сјајан дуел. Сви су врло ангажовани, игра се као да су важни бодови у питању. Нико никог не штеди. Ту се јуриша, пада, устаје, бори…

А кад су на припремама такви, онда се тек може претпоставити какви ће ови момци бити кад почне првенство. То је оно што радује. И обећава. Сви они осећају да никоме место није осигурано. За њега се сваки појединац мора изборити. А и кад буде играо, трудиће се да не пружи шансу другу с клупе, јер ко зна кад ће се после вратити у тим.

— Оваква конкуренција није била у Партизану још од оне моје генерације кад смо имали четрнаест репрезентативаца, — каже Дамјановић. — И то је добро, осећа се решеност код сваког појединца да се на овим припремама искаже у најлепшем светлу, да се наметне Бјековићу. Зато сви они раде тако предано. Ко је могао очекивати да ће Чава Димитријевић бити први на тренинзима и после још остајати и додатно вежбати. Увече сви они раде још вежбе за трбушне мишиће. И то стотину пута. Та висока свест и велика амбиција су оно што нас чини мирним и пуним поверења у овим данима кад се ишчекује почетак првенства.

Исто мишљење имају и Шпиро Синовчић, човек који у име клупског руководства прати рад на припремама и др Властимир Голубичић, лекар, иначе некадашњи фудбалер. Заједнички је утисак да ће ови дани пуни зноја мука и самопрегора дати жељене резултате.