Мушка екипа Партизана кренула је у овогодишње првенство са сасвим одређеним циљем: да створи екипу за дужи период, тим који уме да игра и атрактивно и ефикасно екипу у којој свако, без обзира на искуство, добија своју шансу.

Чињеница је да је Небојша Зоркић у свих 15 одиграних кола био организатор игре „црно-белих“, да је Бобан Петровић, после залечене повреде, био најмаштовитији да према мишљењу многих стручњака, и даље припада плејади најталентованијих кошаркаша које смо имали, да је Пешић најборбенији, Марић најсмиренији, Савовић најћудљивији. Ту су још полетарац Ђорђевић и Обрадовић и перспективни Драгићевић…

Партизан је изгубио у последњем колу два драгоцена бода у Чачку. Као и многи пре њега. У исто време, директни конкурент Партизану за треће место и сјајну позицију „плеј-офа“, Задар ниже победе… док у исто време Босна губи добијени меч усред Београда од заиста ванредно расположених Звездиних стрелаца у другом полувремену.

Партизан је изгубио у врелој чачанској дворани резултатом 70:72 (24:36). У следећем, шеснаестом колу, тим који води виспрени Зоран Славнић може, победом над Слогом у Београду, што је за очекивати, да стигне Задар или се изједначи с овом екипом и Босном, зависно од међусобног обрачуна ове две екипе.

Партизан у мушкој конкуренцији води сјајну политику: играти брже, ефикасније, не признавати пораз и увек веровати да се може и боље. А то чета Арсенија Пешића заиста и може.

Само још мало више стрпљивости појединих преамбициозних чланова управе, још више вере у умешност вођења читавог клуба у имену и личности Драгана Кићановића. И, разумљиво кад што је то и до сада било, одрешене руке у директном вођењу мечева Зорану Славнићу, играчу а сада, сасвим извесно и стручњаку ван серије, којем је трновит пут у увек био изазов и мотив више за акције ко[…]