Чудно писмо

од

у

У броју 484 „Партизановог весника“ (од 26. 12. 1985.) приметили смо да нема наше песме под насловом „Партизан је само један“, коју смо послали редакцији. Песма је писана у седам строфа из навијачких срца породице Анђелковић, чији је стан сав искићен црно-белим знамењима и бојама.

Руку на срце, по нама су у листу објављивани много слабији стихови јер ми врло добро знамо шта су вредне песме. Пишемо их за професионалне певаче, па их и снимамо на грамофонским плочама. Песма „За рођендан теби сине“, коју су певале Бисерка Мишић и Василија Радојчић, познате интерпретаторке новокомпоноване музике, наше је дело. Снимљена је на плочама ПГП РТБ још 1967. и била је 15 година „бестселер“ у емисији „Жеље и поздрави слушалаца“ на свим радио-станицама у земљи.

Као што смо напред рекли, очекивали смо објављивање наше песме у броју од 26. 12. 1985, али од песме ни трага ни гласа. Иако смо у нашој средини познати као највећи пропагатори Партизана, после овога смо се мало охладили. Видећемо да ли ћете у следећем броју од 30. јануара 1986. објавити нашу песму или ћемо се начисто охладити(!!). Сачекајмо – време ће рећи своје (!!).

— Мира, Најдан и Дејан Анђелковић, Ниш, Бранка Крсмановића 21/18

Одговор редакције

Поштовани Анђелковићи, ваше писмо нас је веома изненадило својом најблаже речено чудном садржином. Из њега би се, пре свега могло наслутити да ми не ценимо вашу приврженост Партизану и да се маћехински односимо према писмима која шаљете редакцији. Да то није тако довољно сведоче комплети „Партизановог весника“ из којих се види да су ваши текстови редовно објављивани у рубрици „Писма читалаца“. Чак и да је неки ваш допис изостао (што се није дешавало) разлог не би био његов квалитет, већ чињеница да у маси писама која добијамо морамо имати подједнак аршин према свим приврженицима клуба. И други желе да виде своје писмо у „Веснику“, а простор је каткад недовољан да би се свима изишло у сусрет. О томе строго водимо рачуна.

Што се тиче више песме, коју нисмо уврстили у број 484, такође сте у заблуди. Она није изостала зато што је лоша или слабијег квалитета од осталих, већ једноставно што никад није ни стигла на нашу адресу.

Мислимо да је помало неукусан онај ваш ауторитативан тон неприкосновених арбитара када је реч о поезији и стиховима објављеним у нашем листу, а које су писали наши пријатељи који воле Партизан!