Припреме тек почињу: Дошљаци повећавају конкуренцију и проширују интересовање гледалаца — Како сачувати титулу?

— Још је рано говорити о првој једанаесторици и алтернацијама — каже Јусуфи. — Наше припреме тек почињу. Ово је сад прави рад, у Египту је било само загревање. Ангажовали смо играче (Средојевић, Ђукић, Батровић) у које верујемо. Они неће бити само „свежа крв“ Партизана већ и прави тумачи наше игре која је на модерним принципима.

Тако каже Фахрудин Јусуфи, стручњак свеопштег поверења. И велика нада навијача „црно-белих“. Ту је сад и Момчило Вукотић, некадашњи љубимац београдске публике. Моца је напустио канцеларијске просторије и директорску фотељу. Каже да на фудбалском игралишту живи правим дахом.

Вукотић похађа Вишу тренерску школу, даје испите и сад ће теорију проверити у пракси мада за Моцу фудбал нема тајни. Као дугогодишњи капитен био је „продужена рука“ многих тренера, шармантан, готово је сигурно да ће се афирмисати и као тренер. Уз искусног Јусуфија имаће шта да научи — од методике рада до начина вођења тима и стварања атмосфере уочи утакмице.

Уз Јусуфија и Вукотића остаје и даље Баја Марић, дојучерашњи тако успешни тренер наших омладинаца са којима је освојио два државна првенства и Куп Југославије.

Озбиљна конкуренција

Доласком два искусна прволигашка играча — Борчета Средојевића и Зорана Батровића — нападачки ред Партизана и одбрана треба да добију не само на квалитету већ и у ефикасности, односно сигурности одбране. Млади витконоги Ђукић је један од најперспективнијих југословенских нападача, центарфор модерног стила — голгетер са израженим смислом за асистенцију, игру, комбинације…

Долазак играча таквог формата, појачава конкуренцију у тиму. А то је добро. Нико се више не осећа сигурним, дрес се мора натопити знојем, Јусуфијеве идеје о игри морају се остваривати. Између осталог, и од тога, од тактичке зрелости, зависиће и место у тиму. У савременом фудбалу се не може играти како ко хоће. Постоји концепција, утврђени принципи игре и у оквиру тога лична креација. Али, не да би неко истакао себе на рачун тима и резултата. Не, све мора да буде у функцији колектива, начин игре који је за „црно-беле“ већ и знак распознавања.

Фудбал наших дана је нека врста естраде. Гледаоци све више траже играче поверења, најбоље, оне у чијој ће игри уживати. Хоће нова лица. Партизан излази у сусрет тим жељама. Уосталом, тако раде сви велики клубови у свету. Екипа се непрекидно мора освежавати.

У овом тренутку чак ни Јусуфи не зна која ће једанаесторица стартовати у наставку првенства. Стара је истина: тим састављају играчи. Од њиховог залагања, форме, спортског живота, морала и остварења на терену зависи хоће ли бити на терену или на клупи. Понеко чак и у гледалишту.

Како сачувати титулу?

Вележ и тузланска Слобода имају бодовну предност над Партизаном али то је само на старту. Већ после неколико кола лако се може променити редослед на табели.

„Црно-бели“ се не одричу амбиција да сачувају у својим витринама пехар ФСЈ. Истина, Јулка то не поставља као императив али жели да се његови ученици „из потаје“ прикључе претендентима за шампионски трон. То се већ осећа у атмосфери. Цео клуб тако дише. И то је добро. Уосталом, Партизан је данас веома уједначена екипа у свим линијама. Голман Ђукановић је све поузданији. Капитен Радановић је остао а дошао је још и прекаљени мајстор одбране — Средојевић. То би требало да одбрану шампиона учини гранитном.

Везни ред остаје и даље снага и слабост овог тима. Катанец, Стевановић, Смајић, Жупић, Богдановић, Пантић (није изразити шпиц играч) … све су то играчи великих могућности, радни, савесни, неуморни. Не би им сметало када би били богатији у идејама и бржи при одигравању.

Нападачи: Милко Ђуровски, Ђукић и Батровић, уз недовољно дефинисаног али врашки даровитог Вучићевића требало би да буду „џелати“ за противничке голмана. Од њихове продуктивности највећма зависи да ли ће Партизан постићи хет-трик.