„Буба-мара“ мирује, али зато кошаркашка лопта лети на све стране. Без обзира што црно-бели кошаркаши у првенству нису на „својој“, шампионској позицији, ни навијачи им то превише не замерају, јер истовремено чврсто држе врх табеле у Купу европских шампиона, а то је у овом тренутку најважније.
Реновирана хала на Новом Београду је свечано отворена великом победом над солунским Арисом, а нешто касније европска форма је потврђена против Макабија. У међувремену су изгубљене две домаће утакмице (Смелт Олимпија и Борац), па је уследио и пораз од Југопластике у Сплиту, али све ће то бити опроштено Партизановцима ако у Белгији узму — КЕШ.
Али, дотле још има времена…
Драгану Кићановићу сигурно није било пријатно када су га (на утакмици са Арисом) неки злонамерни навијачи оптужили да је распродао халу Грцима! Али, добио је снажну сатисфакцију већ у мечу са Макабијем јер су сви скандирали „Кићо извини!“
Фудбалски тим је преузео огромно бреме одговорности за наставак сезоне. Појачао се више него било који други тим и сада малтене сви очекују да узму титулу шампиона као од шале! То ће се тек видети, али је већ сада сасвим сигурно да ће трибине Стадиона ЈНА, бар на првим утакмицама бити — препуне! Највеће интересовање владаће за новајлије Батровића, Ђукића и Средојевића, а посебно — за нову улогу популарног Моце Вукотића…
Пред фудбалерима су све шансе да крену у борбу за сам врх, а можда би ваљало размислити о проширењу трибина на Стадиону ЈНА! У случају хале на Новом Београду показало се да су Партизановци и најбољи и — најбројнији. Тако је и на фудбалским стадионима.
Све похвале припадају и одбојкашима који су у Загребу савладали Младост-Монтер и чврстим кораком прате Војводину, заостајући само четири бода.
Хокејаши су се оклизнули и у последњој првенственој утакмици. Код куће су изгубили од Медвешчака са 1:2 и „чврсто“ заузели четврту позицију. О следећој шампионској титули „црно-бели“ могу да размишљају тек у сезони 1988/89!
У овом дневнику нема хумора. Аутору треба опростити јер је ситуација на свим спортским пољима препуна стрепњи и великих нада. Када будемо противнике „млели“ а мислимо пре свега на кошаркаше, фудбалере и ватерполисте, биће и више разлога за — разведравање.