Пре извесног времена, посве неочекивано, пао је у кому наш драги пријатељ, функционер и члан Савета ЈСД „Партизан“, један од оних приврженика црно-белој боји који нису физички били често и дуго с нама, али срцем увек.
Као друштвени радник, политичар и дипломата, Чича је увек био врло заузет важним пословима, одговорно се односио према свим задацима, како то чине прави војници Партије.
И кад је био наш амбасадор у Пекингу и Москви пратио је резултате Партизанових спортиста, слао нам поздраве и лепе жеље.
Недавно је отишао у пензију, али је остао друштвено активан где год је било потребно његово велико знање, широка култура, савет… Био је и човек штампе, врло успешан директор и главни и одговорни уредник „Политике“, публициста, интелектуалац који је често, кад је друштву и политици наше земље било потребно, знао да се јави лепом писаном речју, јасном, култивисаном реченицом и чистим, Вуковим језиком,
Био је југословенски оријентисан, мада је тачније да је Чича био грађанин света, космополит.
Смрт је дошла као последица излива крвног суда у мозгу. Лекари су покушали све, на жалост, наука је морала да призна пораз пред неумитношћу биологије, А управо смо сад највише очекивали од нашег драгог Чиче. Обећао је да ће имати више времена за Партизан. Тим је и већа наша бол, изгубили смо драгог друга, човека каквих је мало и у много већим срединама него што је наша.
Трајно ћемо се сећати Милојка Друловића, нашег симпатизера који је још у младости, тачније у рату, добио надимак по коме је до смрти остао познат.