Слободан Милић, пријатељима познат као Либеро, карикатуриста, редитељ цртаних филмова, илустратор и сликар, навија за Партизан од када је основан. О почетку велике љубави према нашем клубу Либеро прича:
— Некада је Партизан имао много мање навијача. На сваких десет људи — осам је навијало за Звезду. Данас је слика потпуно обрнута. Редовно сам ишао на Стадион ЈНА. Гледао Бобека, Чајковског и остале великане нашег фудбала. Играли су кошарку Кићановић, Далипагић… Добро се сећам чувеног О’ Нила, хокејаша Партизана, с којим је клуб био неприкосновен у домаћем шампионату. Војислав Марковић, Миливој Каракашевић, данас већ легенде стоног тениса, у оно време били су непобедиви.
Либеро је у младости био веома активан спортиста. Солидан спринтер (1956. — 11,4 сец. на 100 м) што је у оно време био врхунски резултат. Највећа љубав, био је и остао и дан — данас је, стони тенис.
— Како моји играчки квалитети нису били равни члановима „црно-белих“, морао сам да играм за мање клубове. Добијао сам против Партизана по неки меч. Кажем, то је једини спорт где сам морао да навијам прво за себе, па онда за Партизан. Данас сам спокојан за будућност Партизана јер игре Лупулескуа и осталих чланова екипе гарантују безбедно место на првенственој табели. Занимљиво је да и у стоном тенису сада имамо „дерби“ са комшијама, јер је Звезда тек ове године основала стонотениски клуб.
Слободан Милић је одувек имао пуно пријатеља Партизановаца. Душан Радовић био је један од највернијих присталица „црно-белих“:
— Душко и ја смо се заиста лепо дружили, а честа тема наших разговора и полемика био је Партизан. Сећам се да је он готово по сваку цену хтео уживо да гледа „црно-беле“, без обзира на време. Заиста је много волео Партизан.
Признао нам је Слоба да сада не иде често на сама „борилишта“, али да гледа телевизију и чита штампу, тако да је у току збивања.
— ја сам „навијач у папучама“, Некада сам одлазио и на стадион и у хале али данас ређе. Право да вам кажем не могу да слушам оно… цигани, гробари и слично неукусно навијање. Па, некада се после победе честитало навијачима супротног табора. Ипак, наши навијачи, остали су најбољи за које знам. Бодре Партизан и када губи, када испада из неког такмичења.
Када је већ реч о испадању, ми у Купу Југославије нисмо догурали до финала тридесет и више година.
— Ове сезоне трофеј је наш. Најважније је да смо прошли Звезду. Неки би рекли — сад можемо и да испаднемо!?
На крају, Либеро нам рече да му са „имиџ“ Партизана много допада.
— Заиста су нам лепи дресови и остала опрема. Наш грб је такође међу најсветлијима, а химна убедљиво најлепша. Овакву химну има мало клубова у свету.
А ми кажемо: оваквих навијача такође.