Дешава се да после тренинга једва стојим на ногама, али никад нисам размишљала да оставим ритмику, она је моје задовољство, каже Зорица која је стигла и до репрезентације
Представљајући ритмичарке Партизана, стигосмо и до Зорице Танасковић, једне од најпријатнијих изненађења прошле године. Рођена је 18. августа 1973. године и ученица је првог разреда математичке гимназије на Дедињу. Рече, онако у поверењу да је географија више мучи од трочасовног тренинга, али с молбом да то не сазна наставница. Ваљда неће.
— Не знам зашто али не лежи ми тај предмет, — каже Зорица. — Иначе ритмичку гимнастику је почела да тренира у шестој години, као и већина њених клупских другарица, случајно.
— Другарица из обданишта ме је довела на тренинг и мени се свиделе. Више смо се играле тих три пута недељно него што смо нешто озбиљније училе и вежбале. Због тога сам и остала. Мами је било, и још увек јој је теже него мени. Тренинзи се завршавају касно ноћу па мора да ме чека и после једанаест часова. Али ни једног тренутка ми то није тешко пало.
Зорица је заиста одлична, како ученица и ритмичарка, тако и саговорница. Просто чита неизречена питања са усана саговорника. Рече да је родитељи гледају скоро на свим такмичењима, а другови?
— Много су се љутили што их нисам позвала на „децембарски“ турнир. Плашила сам се да их не разочарам, а била сам трећа. Све је то ново друштво и има времена да им се реванширам.
Шта је то што подстиче на даљи рад?
— Ритмика се стално усавршава. Сваког тренинга научим по нешто ново. Такође, Милена Рељин ми даје огромну подршку. Од ње сви можемо много да научимо. А ово је такав спорт у ком се не може никад рећи да неко зна баш све.
Као и остале ритмичарке, и Зорица Танасковић се жали на помањкање слободног времена:
— Или га уопште немам, или га имам сасвим мало, — каже она. — Од осам сати па до два сам у школи. Од два до седам морам и да ручам, да се одморим и да учим. Онда тренинг, па евентуално учење и спавање. Сваки дан је исто. Једва чекам суботу и недељу да одспавам. Али није ми тешко иако се дешава да од умора, после тренинга једва стојим на ногама. Докле тако? Све док ми ритмичка гимнастика буде представљала задовољство.
О даљим плановима, Зорица каже:
— Волела бих да студирам компјутере. Ако не будем могла, то, онда Факултет за физичко васпитање. Има још времена али се треба посветити и учењу. У ритмичкој гимнастици, све што даље будем постигла, сматраћу успехом.
Председница Стручног одбора репрезентације Југославије је задовољна Партизановом гимнастичарком:
Може ли Зорица Танасковић још више, видеће се већ у марту на државном првенству, а дотле и после тога, како сама рече, још доста, доста рада.