Непријатно сам изненађен оним што се догодило на тест утакмицама Партизана у Дубровнику и Требињу. Како је могућно да се играчи великог престоничног клуба тако понашају у провинцији? Зар Милко, новајлија Мијатовић, Миланич и остали не знају да их гледају они који о њима више читају и слушају него што их виде на делу.

Зато су играчи Партизана дужни да увек и у свакој прилици буду свесни да представљају велики клуб, да њихово понашање мора бити у складу за угледом Партизана. Шта то значи изгубити нерве у пријатељској утакмици, бити изнервиран одлукама судије, чак и нека су оне пристрасне.

Шта ће сутра бити на европској сцени или на светском првенству? Хоћемо ли се опет брукати пред УЕФОМ и ФИФОМ?

Поздрављам изјаву тренера Голца да ће ригорозно кажњавати преступнике. У томе мора истрајати. И клуб га мора подржати да би био сачуван ауторитет тренера.

Сви ти играчи који су се уживели у улогама великих звезда нека се спусте на земљу. У првенству ће противници покушавати са провокацијама, биће и грешака делилаца правде, намерних или случајних, људских, свеједно. Према свему наши момци морају бити отпорни.

За нес навијаче нема веће муке него када видимо да се они које волимо понашају непристојно, добијају „жуте“ или „црвене“ картоне. У наставку првенства је тешко играти, сваки се ривал очајнички бори, многи и не бирају средства. То наши играчи треба да знају и не наседају таквим провокацијама. Само ако победе себе и своје слабости, победиће и ривале.

А ми смо најбољи!

— Инг Љубо Павловић, Мељине, Херцег Нови