Партизан је једини наш клуб који ће, овог пролећа, водити битке на домаћој и међународној сцени
Пред фудбалерима Партизана је изузетно напорно „пролеће“ у којем ће јуришати на три фронта и то по убрзаном темпу због учешћа репрезентације Југославије на завршници Светског првенства у Италији. Поред тога, Стручни штаб ФСЈ планира и пријатељске „пробне“ утакмице које треба да послуже селектору Ивици Осиму да се коначно одлучи којих ће двадесет и двојицу фудбалера да поведе на такмичење на којем, реално, бар у првом кругу — вољом жреба — Југославија има реалне изгледе да се пласира у саму завршницу. Из редова Партизана за „плави“ дрес конкуришу: Омеровић, Станојковић, Спасић, Петрић, Вујачић, Богдановић… што значи да ће имати одговоран задатак да се „наметну“ на предстојећим утакмицама репрезентације али и додатан напор у ионако за њих претрпаном календару.
Но, оставимо Ивици Осиму да брине о репрезентацији — погледајмо какве су реалне могућности Партизана у предстојећим окршајима:
ПРВЕНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ је, очито, најтежи задатак јер Динамо има предност од чак седам бодова! То практично значи да би, у преосталих 15 кола (два су одиграна раније), „црно-бели“ требали у свака два кола да освоје по бод више од Загрепчана — а то је мало вероватно. Тачно је да се у фудбалу догађају „чуда“, да је „лопта округла“, али — објективно — Динамо има веома јак тим са сјајним Ладићем, Панадићем, Бобаном, Младеновићем, Шукером… и нема других „обавеза“ јер се једино још такмичи у домаћем шампионату! Па и да момци Јосипа Кужеа „киксирају“ (што им се већ два пута у досадашњој историји Динама догодило), ту је и Црвена звезда чије су амбиције такође шампионске, али и реалније јер заостаје само три бода за Динамом, а има четири више од Партизана.
КУП ЈУГОСЛАВИЈЕ брани Партизан али, вољом жреба, у „финалу пре финала“ игра са Црвеном звездом. Исто се догодило и прошле сезоне и епилог је познат: трофеј бране „црно-бели“. Но, да подсетимо, Партизан је потпуно надиграо „вечитог ривала“ на свом Стадиону ЈНА али је, уместо са три, четири гола разлике, победио „само“ са 2:1, а Црвена звезда је била много убедљивија на „Маракани“ али је, у реваншу, више среће имао Партизан (1:1). Ако се присетимо догађаја који су пратили јесењи првенствени сусрет два тима на нашем највећем стадиону, јасно је да су мотиви и једних и других јачи него икада јер укупна победа готово сигурно доноси и „најдражи трофеј“ нашег фудбала (други полуфинални пар, да подсетимо, Осијек — Хајдук).
КУП ПОБЕДНИКА КУПОВА, у којем Партизан први пут учествује, је трећа „обавеза“ момака из Хумске 1. За пласман у полуфинале треба савладати Динамо из Букурешта (променио име у Униреа триколор) што неће бити ни мало лако с обзиром да је румунски представник састављен од самих репрезентативаца а у националном шампионату води испред Стеауе која је, прошле сезоне, играла у финалу КЕШ! Да невоља буде већа, УЕФА је остала при изреченој казни па ће Партизан бити „гост“ и у реваншу 21. марта највероватније — у СР Немачкој! Док ово пишемо дефинитивна одлука није донета, али као „кандидати“ за домаћина помињу се Титоград и — Штутгарт. С обзиром да су навијачи Партизана прошле јесени били отворено нападнути једино у Титограду (?!), тешко да би таква одлука била мудра. Идеално место била би „Грбавица“ али је недовољно удаљена (прописаних 400 километара од Београда „мери“ се „ваздушном линијом“, а до Сарајева она износи — пет мање!), па можда треба размишљати о Бања Луци јер у Крајини има много навијача Партизана, као и у целој БиХ уосталом… Наравно, прво треба „прегрмети“ утакмицу у Букурешту 7. марта која никако неће бити „пријатан излет“ за „црно-беле“. Ипак, чини се да је Партизан ту најближи жељеном циљу — пласману у полуфинале.
Оно што би тренера Ивана Голца и његове сараднике морало да забрине пред предстојеће окршаје је чињеница, макар колико апсурдно звучала, да у самом клубу имају и „четврти фронт“! Наиме, Партизан има непотребно велики број првотимаца од којих су многи приближно истих могућности што значи да је конкуренција за готово свако место у тиму жестока. Припреме у Макарској и утакмице у Мостару и Дубровнику показале су и колику је то нервозу створило међу првотимцима (три утакмице — три искључења: Ђуровског, Миланича и новодошлог Мијатовића!) и то би више требало да забрине од неуиграности тима и лоше ефикасности. Долазак репрезентативца Предрага Мијатовића, повратак „одљућених“ Ђорђевића и Стевановића и података да нико у „мини року“ од првотимаца није отишао из Хумске 1 — колико охрабрује толико треба и да забрине све оне који желе максималан успех клубу на сва три фронта.
Надајмо се да нисмо у праву…