Будишић, Пејовић, Живаљевић и остали чекају своју шансу

Основна Партизанова преокупација да створи тим европског формата неминовно му намеће обавезу да сваког часа има на располагању 15 до 16 висококвалитетних фудбалера. Толики број играча треба између себе да наметне играчку конкуренцију, да редовно постоји доза неизвесности — ко ће играти, а ко бити резерва. Борећи се доследно да те обавезе и практично реализује Партизан пружа шансе и својим млађим првотимцима, резервама, убацујући их на неке првенствене мечеве, или пријатељске сусрете. Исправно је настојање да се ти младићи што више убацују „у ватру“, јер међусобна права конкуренција може доћи до изражаја, и постићи свој прави циљ, само ако фудбалери наступају у званичним мечевима, а не само ако тренирају.

Васовић и Ковачевић у својој визији Партизана доследно, уз пуну подршку управе и играча, настоје да покажу и докажу да развојна каријера фудбалера може веома успешно да траје до периода од око 34 године старости. Фудбалер, талентован и уз то марљив никако не може бити и није стар у 29 или 30 години. Његов зенит настаје тек после 25 године. Од овога може бити само изузетака (а они, опет, потврђују правило). Зато су Васовић и Ковачевић оптимисти — на дужу стазу. Њихова оцена садашње екипе, и у погледу квалитета играча и њихове младости, веома је повољна. Та чињеница условљава да они могу с правом да тврде и да се боре да то докажу да садашња екипа, уз највише 3 до 4 допуне, може да игра заједно 10 година! А то практично значи, опет по Васовићевој и Ковачевићевој замисли, ако једне године постигне врхунске успехе да има све шансе да их обогаћује и превазилази. У таквој ситуацији не би било проблема да се одмах, без тешкоћа, нађу замене, на пример, за играче који одлазе у Армију. То би била друга страна, исто толико важна, основне замисли о стварању великог тима — управо, кад се тим формира и постигне одређене успехе, да се онда и очува, да се ни у ком случају не дозволи његово осипање.

У том склопу се планира и спроводи рад и са резервним играчима, са онима који чекају своје шансе — па да у погодном тренутку „ускоче“ у прву екипу или бар конкуришу за ново место у екипи.

Антић — офанзивни бек

Антић је више пута играо у средњем реду и то врло успешно. По садашњим проценама тај млади и талентовани фудбалер убудуће треба да игра бека. Управо, Васовић и другови желе да имају екипу са два офанзивна бека. По њима то треба да буду бекови Јусуфијевог типа са још једном особином — да буду нешто робуснији од њега. Али, у сваком случају, поред чувања и онемогућавања противника да обојица буду офанзивни и да својом игром „хране“ навалу. Игра бекова је деликатнија од било којих других играча. Зато у првом реду они морају бити квалитетни и вишеструко способни у сваком погледу. За Антића се чврсто верује, а и са њим је постигнут такав договор, да ће играти бека с посебним залагањем. То је способан играч изграђен спортиста, физички јак, фини техничар, брз и добар шутер.

Пејовић — најдисциплинованији фудбалер

Влада Пејовић такође спада у ред талентованих и марљивих фудбалера. По општој оцени, и Васовићевом посебном нагласку, он је без конкуренције најдисциплинованији играч партизана. Прошле године, више силом околности и због посебне тактике, играо је „чистача“. То је учинило да се у стручном раду око формирања екипе стагнирало, па и губило. Једно време је играо и левог бека. Као играч постао је сигуран, поуздан у свим ситуацијама. Међутим, стручно руководство, а и сам Пејовић, дошли су до уверења да му више одговара игра на месту десног него левог бека. Десна нога му је ипак „поузданија“. Зато је његово будуће место у тиму — десни бек. Уверење о њему и његовим могућностима је тим поузданије што је доказао да, у одређеним приликама, и кад потреба или тактика игре буду условили, успешно може обавити и улогу центархалфа.

Будишић — ће сигурно изборити место у тиму

Овог младог и марљивог фудбалера већ дуго нисмо видели на борилиштима. Болест је учинила да је близу годину дана био „одсутан“ са зеленог поља. Његова вредноћа, марљивост и таленат, а посебно и оно што је већ раније показао, уверљиво казују да су врло реална очекивања да се са успехом врати у тим. Недавно смо га гледали у пријатељском сусрету између Партизана и Чукаричког на Бановом брду. Играо је центархалфа успешно и то током целог меча. Васовић је оптимист кад о њему говори:

„Сигурно ће Будишић брзо изборити место у тиму исто онако упорно и истрајно како је победио тегобе болести“.

Другим речима: ако Пауновић најесен оде у Армију — највероватнији његов наследник биће — Никола Будишић.

Живаљевић: таленат и амбиције

Миодраг Живаљевић је по многим оценама стручњака сигурно један од врло перспективних фудбалских талената у нас: Симпатизери су га заволели пре свега због његових шутерских квалитета, топовских удараца из даљине, због неколико голова које су севали попут ракета. Стручно руководство Партизана веома цени све његове квалитете, али је већ неколико пута — и раније и недавно — имало с њим тешкоћа. Пре две недеље провео је десет дана у другој екипи. То је била мера која се примењује или ће се примењивати и према другим играчима. По стручним оценама њему недостаје концентрација у игри и енергичност у завршници. Нема сумње, његова будућност може бити блистава. Али, само под условом да више, трајније и марљивије ради. Да сам помаже себи и да са више уважавања прима савете стручњака и другова. Рад, упоран и дисциплинован у игри, али и у приватном животу, могу га подићи високо. Овако…