Треће место кошаркаша на крају првенства Југославије велики успех генерације која следеће сезоне јуриша на титулу: „Црно-бели“ забележили изванредан успех који им гарантује учешће у интернационалном меморијалном европском такмичењу за „Куп Радивоја Кораћа“. — Калемегдански лигаш не крије апетите у полуфиналу купа Југославије и финалу, где победник стиче право да представља Југословенску кошарку у Купу победника купова.

У недељу је завршена кошаркашка представа, једна од најдужих у историји југословенске кошарке. Слободно се може рећи и једна од најквалитетнијих лига Европе.

После 26. чина спуштена је завеса. На победничко постоље попео се по први пут у историји београдски Раднички — новопечени, седми шампион Југославије.

Стари шампион, Црвена звезда је уз раме новом прваку.

На победничком пиједесталу нашли су се по први пут и кошаркаши Партизана, остварујући овим један од највећих својих прволигашких успеха, уједно потврђујући потпуну доминацију београдске кошарке у југословенским размерама.

Отворена врата

Трећа позиција „црно-белих“ отворила је широм врата новим хоризонтима кошаркашима, за већу афирмацију и доказивање под обручима.

Пре свега, ту је интернационално, европско меморијално такмичење за „Куп Радивоја Кораћа“ у којем су, на пример, прошле сезоне учествовали елитни представници из Шпаније, Белгије, Грчке, Италије, Француске, Луксембурга, СР Немачке и Југославије.

Ово је изузетна прилика да се Београђани представе Старом свету у пуном сјају, у дебију који може да представља увертиру за будући Куп европских шампиона, када Партизан оствари и најдражи сан — титулу првака државе.

Дражен Далипагић

Кошарка је колективан спорт, превасходно. Чињеница ноторна, баш као и ова игра под обручима. Али, сто је познато и да изузетни асови доносе својим изузетним подвизима — изузетне успехе.

Једнодушно: реч је о Дражену Далипагићу.

Момак је први пут обукао „црно-бели“ дрес почетком 1971. године у пријатељском мечу против зрењанинског Комбината, а првенствени деби имао исте јесени. У извесним лутањима и кризама нашао је себе у овој сезони.

Лансиран попут сателита, далеко у свемир југословенске кошарке, однео је највише аплауза за беспоштедне битке велико срце, таленат и изузетне снајперске способности.

Када су сви падали, он се дизао, високо, високо са лоптом коју је носио до жељеног циља. По многим анкетама, које ће уследити као неминовна пратње постфестума минулог првенства биће проглашен за играча сезоне „мистер-баскетбала“.

„Парни ваљак“

Фудбалери Партизана су, својевремено, носили епитет „парни ваљак“ због хомогене, чврсте, незадрживе игре. Кошаркаши, сада, покушавају да присвоје за себе тај ласкави епитет.

Тренер Ранко Жеравица мирноћом и стручношћу све више, успешније ствара из неколико различитих „инструмената“ оркестар који све боље „свира“. Далипагић је укомпонован. Керкез и Тодорић су при крају сезоне добили велику слободу и поверење за своје маневарске способности.

То што је нешто, често „шкрипало“ у одбрани, највише, а доста у нападу, а после поправљано резултат је и нових идеја у тактици, игри, компоновању квинтета према противнику, малодушности, младалачког неискуства и жеље за истицањем преко дозвољеног што намећу закони колективне игре.

Партизан би бљеснуо, топовским салвама рушио стоткама противника, а затим се пред својим гледаоцима грчевито бори за победу. Седам троцифрених победа, исто колико су их забележили Црвена звезда и Локомотива путоказ су стрељачких могућности у кош.

Златне руке

Златне руке Партизана су своме тиму обезбедили позитивну кош~разлику (139), а противнику протуриле кроз обруч 2336 кошева.

Наравно, прва виолина је Далипагић са 696 кошева, четврти на листи најефикаснијих у првенству, рекордер у броју постигнутих кошева на једној утакмици у тиму (46), а у овој конкуренцији пети, иза водећег Кићановића (59).

За Далипагићем следе: Зечевић 331, Фарчић 326, Чермак 298, Ђукић 179, Тодорић 160, Беравс 133, Керкез 91, Латифић 82, Поповић 20, Каљевић 3.

Далипагић је још и рекордер по броју највише пута извођених пенала у Лиги: 234—164 (70,0 одсто).

Куп Југославије

Апетити освајача „бронзане медаље“ југословенског првенства расту. Успех је натерао на већу ангажованост на релацији управа-играчи-тренер, на веће разумевање и прегалачки рад.

На реду је Куп Југославије. Полуфинале. Меч у Београду против загребачке Локомотиве.

„Играчи су одмах по завршетку првенства отишли на специјалне припреме у Зрењанин, на тренинг-утакмице са бившим прволигашем Комбинатом. Не кријемо, желимо Куп и такмичење у Купу победника купова. Мислим да смо бољи од ‘локоса’ и да можемо да заиграмо у финалу на победу“, не крије технико Ђорђе Чоловић.

Табела

Завршна табела првенства Југославије

1	Раднички	26	22	4	2449:2257	44	+ 192
2	Црвена звезда	26	20	6	2405:2227	40	+ 178
3	Партизан	26	16	10	2336:2197	32	+ 139
4	Борац	26	16	10	2445:2320	32	— 125
5	Југопластика	26	14	12	2341:2263	28	+ 78
6	Олимпија	26	14	12	2345:2242	28	— 3
7	ОФК Београд	26	14	12	2220:2233	26	— 3
8	Локомотива	26	13	13	2342:2341	26	+ 1
9	Задар	26	13	13	2106:2160	26	— 54
10	Работнички	26	12	14	2136:2162	24	— 26
11	Жељезничар (С)	26	11	15	1998:2069	22	— 71
12	Босна	26	10	16	2067:2115	20	— 48
13	Комбинат	26	6	20	2239:2441	12	— 202
14	Жељезничар (К)	26	1	25	1972:2382	2	— 412