Поштована редакцијо,

Са нескривеним одушевљењем и радошћу прочитао сам у прошлом броју чланак под насловом „Рађа се химна Партизана“. Као навијач „црно-беле“ чете поздрављам ову идеју Корнелија Ковача и његових „корнијеваца“. Верујем да ће један овакав покушај бити помогнут од управе целог Спортског друштва. А тада ће се навијачка песма заорити на трибинама стадиона ЈНА, и не само ту, још овог пролећа.

Добро знамо и ми навијачи, и сами спортисти, да аплауз даје крила, да соколи и носи до тријумфа. Но, песма-химна чини све то заједно и још много више.

Свако од нас зна да се само песмом не могу брати ловорике и стићи до трона. Али, свако од нас може, бар за једно своје надахнуће и успех, захвалити између осталог и песми. Тако је и са спортистима. И њихова срца су иста, овоземаљска, иако велика и јака. А таква срца имају сви они који носе „црно-бели“ дрес у фудбалу, кошарци, одбојци, ватерполу, пливању, веслању, боксу, атлетици, џудоу, бициклизму, тенису, стоном-тенису, хокеју, каратеу, куглању, стрељаштву, шаху и другим спортовима.

Зато поручујем Корнелију да не штеди свој клавир и умеће већ нека буде и наш „ковач“ среће.

Вас у редакцији и наше спортисте на теренима поздравља искрено и срдачно верни навијач.

— Милован Димитријевић, студент електронике у Нишу, 35230 Ћуприја, Иванковачка 80