Једна вест, што нам је ових дана стигла из Војводине — са Шесте конференције СОФК-ове покрајине — ишчезла је у мору других спортских и политичких информација, иако заслужује посебну и пуну пажњу. Учесници војвођанског скупа су се одлучно заложили да се прекине са праксом високих новчаних исплата спортистима који репрезентују нашу земљу на спортским борилиштима широм света.
Овакав став другова из Војводине ће, без сумње, имати пуну подршку најшире спортске јавности. То је први пут да се у будућности избегну немили поступци и мучна искуства из недавне прошлости, што су дошли као израз либералистичке опуштености и неодговорног понашања, не само у спортском, већ и у друштвеном животу. Још су нам у памћењу невоље савезног капитена који је обијао прагове фудбалских репрезентативаца да би их одвео на утакмицу у страну земљу. И данас имамо случајеве измишљања повреда и других разлога (тренери и фудбалери) да би се избегло учешће у репрезентацији, јер се то „не исплати“. Погрешним потезима, који су чињени у фудбалским и другим спортским форумима, од репрезентативаца смо почели да правимо спортске најамнике чије је залагање на борилишту требало да зависи од висине „најамнине“.
Када је такав однос професионалних спортских радника и спортиста према својим обавезама, треба ли се онда чудити што на утакмицама наше фудбалске репрезентације, не ретко, има мање гледалаца него на другоразредним спортским приредбама!
Аудиториј на трибинама је непоткупљив и неумољив судија. Он не жели да гледа „плаћенике“, већ спортске борце који ће достојанствено, са свим жаром бранити боје своје земље.
Репрезентовање Југославије у спорту, не сме се постављати као питање новца, већ као питање части! Ко тако не мисли није му место ни у спортском форуму нити у репрезентацији.
То је питање, које по своме друштвеном значају, заслужује озбиљно разматрање у светлу Титовог Писма, и то у сваком спортском колективу и форуму. Пригодни говори и декларативна изјашњавања „за Писмо“ нису нам потребни. Ово је конкретно питање о коме треба заузети јасан став.