Наши јуниори на појединачном првенству Београда у боксу били су далеко успешнији од сениора

На појединачном првенству Београда у боксу наши јуниори били су далеко успешнији од сениора! Конкуренција је била веома жестока, па ипак се Драган Илић домогао титуле првака главног града, док су Николић, Симић и Стојановић постали вице-шампиони.

Тићи Драгана Јелесића — „Буце“ не заслужују хвале само због резултатски врло успешног биланса, који је могао да буде и далеко импресивнији да нас нису пратили малери и судијске грешке, него и по свим осталим особинама које наговештавају да је реч о генерацији која ће у будућности имати много што шта да каже на нашим ринговима. Било је милина посматрати полетарце како дисциплиновано испуњавају све задатке, како се срчано боре, како многи од њих делују као да иза себе немају само један или два меча…

Искуство

После једногодишњег прилично слабог рада омладинске школе за катедром се нашао некадашњи шампион Драган Јелесић. Од недавно у раду му помаже и тренер прве екипе Партизана Стеван Паљић. За само шест месеци постигли су чак више него што су и највећи оптимисти у клубу очекивали.

Искуство у сваком послу пуно значи. Поготову у боксерском огледању јуниора. Наши дечаци нису га имали. После само две пробе у пријатељским сусретима са Новим Београдом (11:11) и Синђелићем (12:2) морали су да покажу своје моментално знање и у званичном мечу. Највише нас је одушевило баш то што су се стоички супротставили и противницима који су у такмичарским књижицама имали уписаних и преко 60 мечева. А, учесници из других клубова имали су предност и у годинама старости.

Колико боксерски стаж пуно значи најбоље доказује пример нашег јуниорског првака Београда Илића. Нема ни он пуно мечева, наступао је до сада само пет пута, али вештину баратања песницама учи нешто више од годину дана. Већ вежба са првом екипом и успешно се носи и са неким првотимцима. Оно што је научио на тренинзима у многоме му је помогло да супериорно освоји титулу у бантам категорији. (Нови Београд) и Николић (ФАК) једва су успели да издрже на ногама четири рунде укупно. Жири је прогласио Илића и најбољим техничарем приредбе. Уколико настави с озбиљним радом већ у току ове године може се надати да ће изборити место у најјачој постави Партизана.

Неправда

Код већине боксерских велесила правило је да мечеве најмлађих воде најбоље судије. Јер, арбитар у рингу може саветима пуно да помогне да се јуниор од првих корака на рингу учи правилном боксовању. У нас је, нажалост, обрнуто. Појединачно првенство Београда водили су арбитри за које ни највернији пратиоци збивања на рингу никада још нису чули. И било би најбоље да их више никада и не видимо како уместо правде деле неправду и истичу се — не знањем!

Најдрастичније од наших учесника оштећен је талентовани Шошкић. У четвртфиналу страховитим крошеом нокаутирао је велику наду Новог Београда Шкрбића. Стручњаци су веровали да га на путу до трона ништа не може зауставити. Али, оно што нису могли противници учиниле су судије. Најблаже речено одузеле су му победу против Станковића (Нови Београд), који се истицао само снагом, али у том мечу ни она није могла да дође до правог изражаја. Утеха је што овај талентовани полетарац, као и његови такође врло даровити вршњаци Петровић и Симић, који су морали да погну главу пред знатно старијим противницима, може да јуриша на омладински трон и следеће године.

Једна недаћа никада не долази сама. Наш клуб био је хендикепиран и неучествовањем две велике наде. Павловић није могао да наступи због обавеза у школи, а Вуловић услед болести.

Неустрашивост

Борбеност је красила све некадашње изузетне асове „црно~белих“. И комплетна јуниорска гарнитура нашег клуба показала је да поседује ову особину која се све више цени на међународном рингу. Ипак, неустрашивошћу се највише истицао најмлађи члан нашег колектива. Петнаестогодишњи Аца Николић био је уједно и најмлађи учесник овог првенства, у полуфиналу за само рунду и по разоружао је Јачовића (Нови Београд). У завршној представи намерио се на Јуришића (Нови Београд), који има петогодишњи боксерски стаж и преко 50 борби. Прве две рунде уопште се није могло приметити на чијој је страни искуство. Тек у завршници оно је пресудило. Но, ни када му је понестало снаге Николић није поклекао. Храбро се држао до последњег знака гонга. Жири је и сам признао да је неправда што га није прогласио најборбенијим учесником овог такмичења, али пропозиције су нажалост предвиђале да ово признање може да се ода само некоме од победника.