ИЗ МОГ АЛБУМА

Био је велика лоптачка нада у свом родном Прибоју на Лиму када је постао члан Партизана. Није одмах постао првотимац, мада је већ на утакмици младог тима најављивао своје велике голгетерске способности.

Његови повремени излети до најбоље екипе „црно-белих“ нису могли остати незапажени ни стручњацима ни фудбалским ентузијастима. ОФК Београд је врло интензивно настојао да приволи Хасанагића да дође на Карабурму и заигра између Самарџића и Скоблара. И све је већ било готово. Писац ових редова сад са поносом истиче да је то као „технико“ Партизана спречио у последњем тренутку. Касније му је време и оно што је Хасанагић давао у дресу „црно-белих“ и репрезентацији дало за право.

Мустафа Хасанагић је био врстан играч, рођени голгетер! Он није био онај тип центарфора, који само завршава напор целог тима, већ је потпуно равноправно учествовао у свим акцијама. Имао је инстинкт за гол али је осећао и разумео све комбинације. Био је брз, продоран неумољив шутер. Посебна специјалност су му били волеј ударци и игра главом. Његов гол на утакмици против прашке Спарте (5:0) за Куп европских шампиона остао је у неизбрисивом сећању свих гледалаца. Судија је поништио тај погодак (како је имао срца?!) али смо ми тај предивни волеј-ударац сачували од заборава.

Судбина ми није била пријатељ: у најбољим годинама озбиљно је оболео на плућима! Касније је играо у Швајцарској и сад је члан ФАП-а, друголигашке екипе из његовог родног града. Завршио је Вишу предњачко — тренерску школу и ускоро ће се посветити тренерском позиву.

Навијачима Партизана био је драга фигура и његова кратка активност оставила је дубоку бразду у Партизану.