АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ

… Па је најлогичније да и о његовом одржавању брине град — каже Влада Марјановић, генерални секретар ЈСД „Партизан“.

Влада Марјановић је од ране младости нераздвојни друг спорта. Његова спортска фигура искристалисана је на спортском терену, најпре као такмичара — шампиона а касније као спортског радника. Знао је оценити прави смисао спорта и усвојити његова истинска начела. На основу тога створио је свој спортски кредо и занимљиво је у свакој прилици чути његово мишљење. Марјановићеве поставке су реалне, некад схваћене некад несхваћене али увек — оправдане.

Влада Марјановић је пријатан саговорник. Тих, ненаметљив, насмејан и изгледа зачуђујуће благо када говори о нечем изван спорта. Али, кад разговор пређе на спортски терен онда као да проради вулкан. Он на свако питање има спреман одговор. Добија се утисак да га је немогуће изненадити било каквим питањем. Пошто је његово мишљење са „званичног места“ или боље рећи „из прве руке“ желели смо неколико одговора на најактуелније проблеме везане за ЈСД Партизан.

П. ВЕСНИК: ЈСД Партизан је сироче на рођеном огњишту. Стадион ЈНА и објекти које користи власништво су Армије. Да ли постоје могућности да стадион пређе у власништво ЈСД Партизан?

МАРЈАНОВИЋ: Стадион је војни објекат и он се по законским прописима не може пренети без плаћања. Партизан сам не може решити то питање. Потребна је помоћ града и републике да би један спортски џин Партизановог ранга најзад пребринуо „стамбене“ бриге. Под тренутним околностима једина могућа алтернатива је била закуп и то смо учинили: Објекте смо преузели да бисмо примарно клубовима обезбедили услове за такмичење. У том циљу смо и основали посебну организациону јединицу ЈСД Партизан Управу стадиона ЈНА, која мора првенствено да обезбеди услове за такмичење. За коришћење стадиона ЈНА басена спортских хала и сл ЈСД Партизан плаћа годишњу закупнину за стадион 230 милиона старих динара. Од Србије и града за 20 клубова СД добија 270 милиона. Остаје 40 милиона за основне активности а то је сигуран пут у дугове.

П. ВЕСНИК: Схватајући сплет свих неповољних околности да ли би Партизан могао да гради сопствени стадион уз помоћ друштвене заједнице?

МАРЈАНОВИЋ: Градити нови стадион било би друштвено неоправдано. У ери стабилизације и штедње то би било погрешно. Град би требало са Армијом да се брине о инвестиционом одржавању. Објекат је изванредно лоциран са изузетним микро-климатским условима. Једино је решење да се објекат доведе у исправно стање и за то су потребна велика средства. Ако пођемо од тога да он служи београдској омладини логично је да о њему брине град Београд добија средства за спорт а у стадион ЈНА не улаже ништа. Напослетку, није важно чији је објекат већ ко га користи.

— Други момент је модернизација објеката. Објекат нема ширу намену и користи се углавном за велике спортске приредбе. Изградњом низа пратећих, савремених игралишта, атлетских стаза од тартана и паркова објекат би привукао масу, а то би дало већу могућност да се траже средства од друштвено-политичких организација.

П. ВЕСНИК: Да ли би ресторан на стадиону ЈНА могао да припрема храну за спортисте који су слабијег материјалног стања?

МАРЈАНОВИЋ: Спортиста не добија новац само да се храни, већ му вештачки подижемо стандард и у старту га изједначавамо са богатијим. Уколико се не би давао новац спорт би био привилегија богатих. Ресторан не би требало да припрема храну за спортисте, већ спортистима треба омогућити нормалне услове за спортску активност. Чим спортиста даје примат облачењу, луксузу и сл. а не улаже то у свој спортски развој он је изгубљен за спорт! Чим један младић напуни 25 година, он мисли на своју егзистенцију. То су биолошки нагони. Младићи од 18—20 година морају бити носиоци високих резултата. Тако је у свету, тако мора да буде и код нас, рекао је на крају наш саговорник.

У разговору са генералним секретаром ЈСД Партизан чули смо многа интересантна запажања која заслужују озбиљно размишљање колико желимо успон спорту и Партизану. Добре идеје нису само за размишљање, већ за реализовање. Уколико то на време не урадимо каснићемо и у организацији и у реализацијама.

Добре идеје не треба само куповати од најпозванијих и њихова мишљења не морају бити пресудна. Са тим се слаже и Влада Марјановић којег је одувек красило разумевање за све прогресивно и често признавање сопствених грешака. Наравно када их је било. А не греши само онај — ко не ради!