ИЗ МОГ АЛБУМА

Био је велики таленат у малом загребачком клубу — Борцу. Тај стасити хитроноги младић запао је за око Иљешу Шпицу, па је Партизан учинио велики напор да младог још недовољно афирмисаног играча доведе у своје редове. Исту жељу имао је и Динамо. Међутим, „црно бели“ су били бржи и вештији, та су једном спектакуларном акцијом довели Зебеца у Београд.

Као ретко који играч Зебец је на пречац освојио љубитеље фудбала нашег главног града а касније и целе земље. Био је маестралан играч. Један од најкомплетнијих фудбалера свих времена. Имао је ванредне физичке услове (снагу, брзину, скочност), знање и технику уз једну изузетну и посебну значајну црту: све је радио с лоптом на једноставан, брз и рационалан начин!

Зебец није био забављач на терену попут Шекуларца. Његов циљ је увек био устремљен ка противничком голу (када је играо у навалном реду) или одбрани своје мреже када је носио дрес са бројем 5. То је једини наш играч који је савршенство тражио у једноставности. И, слободно можемо рећи, био му је најближи.

У својој генерацији био је рекордер по броју одиграних утакмица. За репрезентацију (65). Припадао је оном чувеном тиму Партизана у коме су истовремено играла четири тада (и за сва времена!) најбоља фудбалера не само наше земље, већ и Европе: Бобек, Чајковски, Милутиновић и Зебец!

Бранко Зебец је оставио дубоку бразду у Партизану и у аналима „црно-белих“ трајно припада оној елитној групи мајстора фудбала који су прославили име Партизана и југословенског фудбала.