Представљамо атлетске наде лепшег пола: Ако не знате — запамтите ова имена: Вера Крстић, Веселинка Милошевић, Мира Цогољевић, Славица Марковић

Партизанова женска атлетска екипа нема ону блиставу прошлост као мушка али све оно што је предузето за њено стварање указује да је на помолу екипа која ће многима помрсити рачуне. Можда то неће бити ове године, ни следеће али то ће једном доћи. Разговарајући са тим симпатичним девојкама чућете само њихове спортске импресије, одушевљење према спорту и Партизану.

У женској конкуренцији нема изузетно јаке клупске екипе у нашој земљи. Ту лежи наша шанса да ускоро добијемо шампионску екипу, с обзиром да овим девојкама треба само време да својој младости и таленту додају резултате. У АК Партизан то је озбиљно схваћено и женама је дата пуна подршка. Оне су осетиле „свој тренутак“ и са пуно одговорности крче мукотрпни пут према врху.

Главни тренер женске екипе, Олга Дејак, својим проницљивим оком и великим стрпљењем бруси таленат и гради будуће рекордерке према својим замислима. Она је убеђена да ће створити изванредну екипу, јер на располагању има низ репрезентативки и талентованих девојака. У једном разговору Никола Каровић, певач народних и забавних мелодија, рекао је за Олгу Дејак да неодољиво подсећа на Аву Гарднер и да ће бити срећан ако од женске екипе створи оно што је незаборавна Ава створила на филму.

Вера

Вера Крстић је до сада, постигла низ запажених резултата, чак и таквих које су стране агенције преносиле у емисијама вести дана. Такве победе као што су оне на митингу у Грацу 1970. и тромечу Југославија — Бугарска — Италија у Италији 1971. године дају јој право да са поносом гледа на пређени пут. Али, Вера је незадовољна оним што је постигла, тежи врхунским резултатима у европским и светским размерама. Њен интимни циљ је можда и медаља са наредне Олимпијаде.

Верине главне дисциплине су скок у даљ, препоне и штафета. За тако тешке дисциплине она има изванредне предиспозиције. Грађена је складно и изгледа као извајана. Можда је то дар природе али, сигурно више плод спорта и рада. Кад говори о себи Вера говори о спорту, Партизану саставном делу свог живота и љубави.

„Жао ми је што због повреда нисам пружила више спорту и клубу. Мислим да могу да напредујем и да превазиђем сва очекивања. Верујем у рад више него у таленат. Спортом се бавим из чисте љубави без икаквих материјалних стимуланса. Чак не тежим ни за славом. Желим да помогнем Партизану да освоји титулу и да обезбеди примат у нашој атлетици. Морам рећи да сам спорту захвална што сам прошла многе земље, упознала људе и обичаје, срела се са најпознатијим спортистима, једном речју моји снови се испуњавају. Спорт, путовања, музика, филмови то је оно што ме окупира.“

Тренер женске екипе, Олга Дејак, за своју ученицу каже: „Вера је невероватно вредна и амбициозна девојка. Она може да тренира дневно и по осам часова и да не каже да је уморна. Уз то њена љубазност, ведрина, поштовање другова из екипе и противника дају јој неподељене симпатије у кругу познаника. Убеђена сам да је пред њом сјајна каријера“.

Веселинка

Веселинка Милошевић, је стална чланица репрезентације. Њене дисциплине су 800 и 1500 метара. Дошла је из „Трепче“ у Партизан пре неколико година а тренутно живи и ради у Горњем Милановцу. Редовно долази у Београд да би добила инструкције о даљем раду, на пробе, тренинге и сл. Њој велики проблем представља то што не живи у Београду. Удата је и има других обавеза изван спорта.

За девет година бављења атлетиком постигла је низ великих победа и уврстила се у ред легенди атлетског спорта. Својевремено многи су је сматрали већим талентом од Вере Николић. Болест која је спречила да већ сада буде најбоља атлетичарка у земљи, можда је само одложила ту промоцију за касније. Убеђени смо, познавајући фанатичну Веселинкину упорност, да ће она још много постићи. У нашем клубу чине се напори да Веселинка са супругом пређе у Београд. За то јој је потребно обезбедити посао. Пошто има завршену средњу медицинску школу, надамо се да неће бити велики проблем да добије одговарајући посао.

„Ако Веселинка пређе у Београд и почне да тренира како може и треба она ће можда бацити у засенак и Веру Николић“, каже Омер Арнаутовић, председник АК Партизан. „Она је импулсивна, жели да се стално доказује и у томе јој треба помоћи. Када би имала услове које Вера има ко зна где би јој био крај.“

Мира

Мира Цогољевић, је студент туризма. Спортом се бави од детињства. За њу се може рећи да је свестрани спортиста. Била је члан прве поставе „Вождовачког“ у рукомету, који је напустила јер је морала да путује сваке недеље по целој земљи. На једном средњошколском кросу приметио је тренер Партизана Бранковић и довео у наш табор 1970. године.

Мирине дисциплине су трчање на 100, 200 метара и 4х100 штафета. Има квалитете да буде ас. Врло је активна и у управљању клубом. Недавно је изабрана за секретара омладинске организације у АК Партизан. Управа екипе понудила јој је да буде руководилац женске јуниорске школе што је она прихватила. Има амбиције да упише вишу тренерску школу и да младе упућује у чари спорта које су и њу саму занеле.

„Спорт је најлепши израз младости“, објашњава Цигољевићева. „Мени је пријатније седети поред празне атлетске стазе него у диско клубу траћити време. Интересују ме контакти и зближавања са људима. Мислим да би спортисти требало чешће да буду на заједничким припремама, јер ту се стичу другарство и љубав према клупским бојама. Треба уложити велике напоре да се спорт омасови, нарочито женски.“

Мира говори више о начелима спорта о другима и никад не ставља своје личне интересе у први план.

„Миру никако не смемо изгубити из спорта и Партизана. У нашој визији видимо је као друштвеног радника и будућег тренера. Она има све услове да постане велики педагог и стручњак. Као такмичарка још је на почетку каријере и од ње очекујемо много“, рекла је њена тренерка Олга Дејак.

Славица

Славица Марковић, је врло тиха и скромна девојка и нико не би рекао колико се ватре крије у њој. Она је на стази вихор. Трчи на 400, 800 и 1500 метара и постигла је за своје године изванредне резултате. Године 1969. била је прва на 800 м. за јуниорке. Члан је репрезентације. Њен велики успех је и [често] место на балканском кросу у конкуренцији самих асова женске атлетске елите.

„Атлетика је најлепши спорт. Њој бих се могла искључиво посветити, али морам мислити и на егзистенцију. Стога сам уписала студије и добар сам студент. Међутим, од спорта се не мислим одвајати. Уписаћу вишу тренерску школу, јер желим да млађима преносим своје знање и искуство које ћу стећи на стази. У Партизану сам дошла из „Трепче“ и из садашњег клуба не бих нигде отишла. Девојке могу исто тако бити ватрени приврженици као и мушкарци. Надам се да ће женска екипа ове године бити трећа у екипном првенству.“

Као и Славица и Миља Ђоковић је дошла из унутрашњости у Партизан. Дошла је из Титово Ужице. Ове године завршила је гимназију и уписаће ДИФ. Жели да се посвети атлетици и тренерском позиву.

Миља нема врхунске резултате али има наглашен таленат. Пошто је још јуниорка од ње за извесно време не треба очекивати чуда. Важно је да она испуњава задатке својих тренера, да марљиво и редовно тренира и на стазама од 400, 800 и 1500 и можда ће заблистати нова југословенска рекордерка. Ми јој то желимо и надамо се да ћемо је можда видети и на Олимпијади у Монтреалу.