Др Недељко Чермак: Предстоји тројни састанак (армија, Скупштина града Београда, ЈСД Партизан) на коме ће се решити даља судбина овог објекта.

У овом тренутку правни статус стадиона ЈНА је однос између закуподаваца (Армија) и закупаца (ЈСД Партизан). Корисник овог објекта дужан је да армији плати годишњу закупнину у износу од 125 милиона старих динара и још 25 милиона за инвестиционо одржавање, а факултативно 25 милиона за модернизацију. Армија има обавезу да равноправно са Партизаном учествује са новчаним средствима у реализацији ове две последње ставке.

Армија, према прописима који регулишу њене објекте, није могла да пренесе право власништва стадиона ЈНА на једно спортско друштво већ то може да учини само друштвено-политичкој организацији (Скупштини општине града Београда).

ЈСД Партизан је 1. марта 1972. године преузело стадион ЈНА на управљање, коришћење и одржавање. Први потез Пословног одбора стадиона ЈНА био је да за две трећине смањи број запослених лица (од 90 на 30 људи).

Војна управа стадиона ЈНА раније је пословала са губицима који су понекад годишње износили и до 200 милиона старих динара. Постојала је опасност да Армија за коришћење стадиона пређе на економску рачуницу што би за клубове-кориснике било крајње неприхватљиво. Зато је дошло до споразума о закупу објекта од стране ЈСД Партизан.

Последњих дана се све чешће чује како ће стадион ЈНА преузети Скупштина града, с тим да Партизан и даље остане главни корисник. Због тога смо се обратили др Недељку Чермаку, потпредседнику ЈСД Партизан и председнику Пословног одбора Управе стадиона.

П. ВЕСНИК: Како је за протеклих годину и више дана газдовано са овим објектом.

ЧЕРМАК: Најважније је да смо пословали далеко рационалније. Показало се да је могућно текуће одржавање стадиона без дотација. Ми нисмо повећали цене. ФК Партизан је и даље плаћао 10 посто за стадион, док Звезда и ОФК Београд плаћају 15 посто, иако су у међувремену цене воде и електричне енергије поскупеле. Само за воду наш рачун износи годишње 20 милиона старих динара!

— Ми смо сада у суфициту од 325 милиона ст. динара. Међутим, треба имати на уму да од 1949. године у овај објекат нису вршена никаква озбиљнија улагања. Да би се довео у исправно стање потребна је сума од 1,5 милијарде старих динара. Многе сале и канцеларије прокишњавају, седишта су, изузев оних на „западу“, дотрајала, осветљење је испод норми УЕФА, потребна је нова атлетска стаза… Разуме се, Партизан не може да нађе та средства, Армија није заинтересована и ми смо били принуђени да се обратимо Скупштини града Београда.

П. ВЕСНИК: На какво су разумевање наишли код „градских отаца“?

ЧЕРМАК: Град је спреман да преузме објекат. Упозорени смо да они до 1975. године не могу да предузму никаква озбиљнија улагања, јер су средства већ ангажована на другој страни.

— Сад ми имамо иницијативу. Ускоро треба да дође до тројног састанка између представника Армије, града и Партизана о преузимању и конституисању односа у новим условима. Надамо се да ће уз добру вољу и разумевање учесника ових разговора све бити решено на најбољи начин за Партизан и будућност овог лепог објекта.

П. ВЕСНИК: Можемо ли очекивати да се у новим условима неће појављивати старе слабости: да фудбалери Партизана не могу тренирати на травнатом терену?

ЧЕРМАК: Па ту ни сада нема никаквих проблема. Управник стадиона и фудбалски клуб су се споразумели. Шеф техничког штаба је дао план својих тренинга. Стадион се тога придржава. И када се зна да се идућег дана неће користити главни терен, он се преко ноћи интензивно полива.

— Међутим, мимо договора Васовић је изменио свој план и хтео је да екипа тренира на терену, који је био натопљен водом. Разуме се, то се није могло дозволити (баш за добро клуба коме је најважније да терен буде травнат, раван и добро негован!) и Васовић је импулсивно поступио. Уместо да све то мирно и разборито решимо „у нашој кући“, он је ишао у јавност. Из којих мотива — то он зна.