Тениски клуб треба да савлада и низ проблема: Основни задатак је спортски, а затим остали. Прегршт хитних задатака. — Три велика такмичења на теренима Партизана у току септембра и октобра. Брани се једна титула првака државе

Тениски Клуб Партизан је, можда, јединствен. У њему има чланова: Председништва СФРЈ, Савета федерације, министара, генерала, амбасадора, уметника, студената, службеника, радника и — на крају — најмлађих, пионира… Око 400 чланова. Читав један погон, то је једна велика спортска организација.

Када се то има у виду, онда се јасно испољавају и неки проблеми; организација, материјална средства, довољан број терена, реквизити… Поставља се питање једног читавог механизма који би организационо функционисао без грешке. Обавезе управе су, дакле, велике.

На скупштини овако бројне организације, одржаној у јуну било је пуно суперлатива о раду, плановима, акцијама…

Прегршт проблема

И извештај председника (инж. Р. Николића) о раду управе за протекла три месеца и мишљење присутних изнесених у овом дијалогу, указали су да има прегршт проблема. Изнесене су могућности и напори али — и низ нерешених питања.

Слаба је активност тениске организације у Београду у целини, јер је она без иницијативе и акције; одсуство једног тренера каквог треба да има овакав клуб, припреме и састав екипа; рад са подмлатком рад у школи довољно неразјашњене надлежности директора клуба и његово ангажовање; недовољан број терена за оволико чланство и програме; недовољна и нестручна уређивања игралишта… Код неких чланова, чак, има и дилеме: да ли треба ангажовање клуба да буде на развијању рекреације (с обзиром на структуру чланства) или такмичарском делу чланства…

Какав тренер треба клубу

Није ово питање проблем само Партизана. То је питање које прати деценијама и Тениски савез Југославије, тениске савезе република и покрајина, а о клубовима скоро и да не говоримо. Није никаква тајна: око 100 истакнутих играча, тениских стручњака оставило је своје организације у којима су се развили и отишли у иностранство као тренери.

Партизан је покушавао кроз дуги низ година да то питање реши и решавао га делимично, с времена на време, али без довољно даха. У последње време ангажован је био Петко Милојковић (ранији државни репрезентативац, члан Девис куп екипе, који је у Западној Немачкој као тренер провео дуги низ година) чији је рад показао у првим месецима и знатан успех. Али, као што често код нас бива, акциони програм почне са заносом а онда полако сплашњава. То је било и у овом случају. А да би проблем био још оштрији — Милојковић је на боловању скоро цело лето, а 1. октобра му истиче уговор.

Тако је, више мање, екипа која је имала на борилиштима да остварује оно што треба, остала без темељних, систематских и добрих припрема.

Такође и рад тениске школе, која ове године има 57 полазника био је ослабљен.

Дилеме нема

О том питању је било доста говора на поменутом састанку. Говорило је више чланова, указано је на многе ствари, али је на неке нарочито указао Душан Кораћ. Он је, између остало, рекао:

„Треба да видимо куда идемо? Шта треба да будемо: организација која ће радити на квалитетном тенису, изграђивати такмичарски кадар, остваривати резултате, доприносити афирмацији тениског спорта у Београду, у Југославији, па и шире или да се претворимо у неку задругу, у неки сервис, који ће грађанима пружати могућност да се у рекреативне сврхе баве тенисом?… Ми не смемо заборавити да смо друштвена организација са одређеним спортским задацима. Ми не можемо допустити тренд да смо организација без физиономије, да немамо јасно разрађени спортски програм напори да се то све среди су у првом плану. Ми, чини ми се, потискујемо овако, како се сада развијамо, квалитетни тенис. А да ли то треба да чинимо и смемо ли та да чинимо? Мени се чини да ту дилеме нема и не може је бити! Ми морамо пре свега изграђивати спортисте, испуњавати спортски програм, давати допринос квалитетном тенису у нашој земљи… Ми немамо мушку екипу, не посвећујемо довољно пажње женској екипи, која већ дуго носи титулу првака државе, ми се не припремамо систематски, чланови екипе осећају се необавезним да раде на свом уздизању, тениска школа не ради како треба, а знамо да она треба да ради на савременим основама, на научним поставкама као у целом свету; она мора да буде селекција, извор за сутрашње квалитетне такмичаре…“

Кораћ је, даље рекао:

„Ми трошимо око 800.000 старих динара на стручни рад, а резултати су слаби. У чему је ствар? Тренер изгледа није био педагог и учитељ, био је понајчешће спаринг партнер па терену: остали му нису помагали… Директор клуба, који треба да буде покретач за све акције које иду из клуба према чланству и извршавању програма, није — изгледа — схватио такву и толико значајну своју улогу.“

Нешто и за пример другима

Изгледа да ће три терена бити врло брзо стављена клубу на коришћење. Управа стадиона треба да их реши. Тамо би се пребацио рад школе као и неке друге потребе клуба.

Једна иницијатива могла би да послужи као леп пример и другим тениским организацијама. И не само тениским.

Управа Партизана, тражећи изворе за сопствена средства и остваривање својих доста великих планова, почела је са сарадњом са привредним и другим организацијама.

Ступила је у преговоре са неким великим предузећима. Сарадња је у току. Уродила је плодом: Енергопројект даје 500.000 старих динара, а Интер експорт 300.000! Ове привредне организације желе да се њихови радници баве и овим лепим спортом, да буду на овом објекту што више и да ту имају добру рекреацију. Они ће имати, на овим теренима, одређено време када ће моћи те своје потребе да подмирују. И Партизану добро и овим организацијама корисно.

Септембар тражи доста рада

Овде су, више-мање, набацане неке ствари важније и хитније. А има још и других али то треба радити када се сезона смири, студиозније, дугорочније, реалније.

Сада у септембру, Партизану предстоји доста задатака.

• Да припреми екипе за предстојећа првенствена савезна такмичења,
• да организује првенство ветерана Југославије,
• да организује отворено првенство Београда
• да организује финална такмичења за екипно првенство и да се потруди да му женска екипа поново освоји титулу шампиона.

Поред тога треба хитно разрадити прецизан програм са задужењима извршилаца.

А после тога, нови послови, нови задаци на активирању тениске организације Београда сређивање низа послова у клубу, рад преко зиме и тако даље.

Дакле, у великој организацији и велики послови.