ОШТРИМО БЛЕНДУ

Међу репрезентантима на скандинавској турнеји наше репрезентације није било ниједног играча Партизана. Чак ни Момчила Вукотића! Савезни капитен Анте Младинић је ту апсурдност објаснио терминологијом која је била у стилу оне белфатске енигме „хватања контакта са нашом игром“.

Младинић је рекао да Вукотић „игра на потез“. Ту је у праву. Само је заборавио да дода да су то потези који избацују противника из равнотеже, чине га немоћним. Додуше, он признаје да је Вукотић и „луцидан играч“, али да игра само „на интервале“. И са тиме можемо да се сложимо. Али, зар је он једини велики играч који игра на интервале? Није. Али, ми смо већ навикли да се другим аршином мере Партизанови играчи, па смо и огуглали што наш клуб мимоилазе селектори.

Остаје нам ипак једна жеља: да у нашим редовима имамо што више играча „који ће играти на потез“ као што је Вукотић, па макар их селектор заобилазио.