… то је мишљење тренера „црно-белих“ после успешних припрема. — Разговор са Гојком Зецом на старту новог првенства

Чудан је тај млади човек Гојко Зец! Тешко га је дефинисати. Једно је сигурно: врло је незахвалан за новинаре! Љубазан је, друштвен, лепо васпитан, не увек тачан, али мало говори. Из њега је тешко извлачити речи, мада у свакој прилици има интелигенту реплику и о свему озбиљно размисли пре него што каже.

Позвали смо га на разговор о Партизану са основним питањем: Може ли Партизан бити првак?

ЗЕЦ: Нисам Ванга, не бавим се пророчанствима, већ сам само фудбалски тренер. Да ли ће Партизан бити први тешко је рећи. Знам само ово: радили смо врло интензивно и потпуно смо спремни за првенство. Мислим да у овом тренутку има бољих екипа него што смо ми, али не одустајемо од амбиција да се боримо за врх.

П. ВЕСНИК: То није ништа ново, (узвраћам). Партизан мора увек да најављује своје право с да се бори за највиши пласман. У овом тренутку питање је: колико је спреман?

ЗЕЦ: Имамо врло млад тим. Најстарији наш играч, изузимајући голмана Кнежевића, има 26 година (Радаковић), а већина је једва прешла двадесету. То много значи. Истина, они још нису довољно искусни али зато поседују друге квалитете: брзину, неустрашивост, борбеност, морал и — жељни су афирмације.

Зна се прва постава

Зец је врло опрезан када говори о играчима. Заправо, тада је прави дипломата: каже само оно што хоће, а на крају испадне да ништа одређено није рекао. Увек је пун ограда, вечно је на опрези као војник на мртвој стражи. Чудно је такво понашање тим пре што се зна да он у Партизану има изузетно повлашћен положај у односу на све тренере који су током две и по деценије радили у овом клубу. Управа чврсто стоји иза њега и то је — може се слободно рећи — једини тренер у земљи, поред Миљанића, кога људи из руководства никад неће дезавуисати. То је у овом тренутку и највећи квалитет садашњег руководства, јер је за стручни штаб створена врло повољна клима за рад.

Међутим, и поред тога Зец не даје мишљење о својим играчима. Па, ипак, да се закључити да се зна прва постава екипе која ће се борити у новом првенству. То су Кнежевић, Радаковић, Марић, Пејовић, Пауновић, Антић, Живаљевић, Ђорђевић, Грубјешић, Вукотић, Бјековић.

У поређењу са прошлогодишњим тимом на старту ове године нема Ћурковића, Дамјановића, покојног Надовезе, Данета Петровића, Катића и Ђорђића. Више од пола тима! И сад се поставља питање да ли је овај данашњи састав јачи од оног прошлогодишњег издања „црно-белих“, а свима је знано да је Партизан био јесењи првак и најозбиљнији кандидат за првака?

ЗЕЦ (не воли да упоређује, али каже): Верујем да ћемо ове године бити много ефикаснији тим. Наша нападачка линија то обећава својим квалитетом. Имамо два изванредна организатора игре (Вукотић, Ђорђевић), два врло виспрена и разноврсна играча. Њима се у средњем реду прикључује Антића, који поред радног односа према игри одлично распоређује лопте и може опасно, ударцима из даљине, да угрози противнички гол. Ти „везисти“ ће конструисати нашу игру упошљавајући три врло брза и продорна играча, који су и одлични шутери. Јер, неће нашим ривалима бити баш тако лако да зауставе Живаљевића, Грубјешића и Бјековића, а да и не говоримо о опасности коју својим могућностима носе Вукотић и Ђорђевић у зони шута.

— И још нешто, (наставља доста ведро шеф Партизановог стручног штаба). Ми ове године имамо већи фонд играча, па, малтене, за свако место у тиму имамо и алтернацију. То је, такође, наш нов квалитет у односу на прошлу годину.

Кандидат „у сенци“

На питање које би иначе поставио сваки навијач „црно-белих“: да ли можемо очекивати један од два трофеја, Зец је нешто одређенији.

— Ми се никад не одричемо својих амбиција да будемо први, најбољи… Међутим, то не зависи само од нас, већ и од наших ривала. Сви они такође крећу са истим амбицијама. Реално, мислим да су неки други тимови у предности над нама. У овом тренутку нам више одговара да будемо аспиранти „у сенци“. Ми смо прошле године били тај „громобран“ који је привлачио све „муње“ и зна се како смо прошли. Ове године то радо препуштамо другима, а ми ћемо, онако из прикрајка, настојати да искористимо своју шансу.

П. ВЕСНИК: Значи не остављате нас без наде?

ЗЕЦ: За Партизан се увек везују врхунске жеље. То је већ традиција, па је сасвим нормално што ће наши навијачи и у овом првенству желети да виде свој тим у самом врху, односно на водећој позицији.

„…Бићемо ратници у рову!“

П. ВЕСНИК: Наша искуства са судијама мрште нам чело. Можемо ли се надати већој правдољубивости „Људи у црном“?

ЗЕЦ: Првака у фудбалу не одлучује увек квалитет, већ и низ других фактора који су саставни делови једног шампионата. Зна се да фудбал има неку своју закономерност, односно да су реванши на свим релацијама увек могућни. Зашто нам се ове године не би добрим вратиле све оне неправде које су нам биле начињене прошле године? То се лако може догодити, и био би ред.

П. ВЕСНИК: Навијачи Партизана очекују да радост дође и пред њихов дом, шта им можете поручити?

ЗЕЦ: Вера у оне које волимо мора бити постојања без обзира на тренутне кризе и искушења. Првенство је дуга трка. Треба бити уз свој тим и у часовима тријумфа и у тренуцима туге, јер једно без другог не иде. Ми гарантујемо да ћемо се борити као ратници у рову. За наш тим неће бити предаје, нити умора. Не, оставићемо на терену све своје снаге. Наш однос према послу ће бити крајње поштен. Даћемо све што у датом тренутку можемо, али то увек неће бити довољно за победу. С тим би наши пријатељи требало да рачунају и да буду уз нас и онда када нам „не иде“. Само тако, заједничким снагама, моћи ћемо да остваримо исту жељу: да Партизан буде првак или носилац купа.