Феличе Тедески и Ђорђе Перишић о себи, Партизану, овогодишњем првенству у ватерполу, о послу…

Партизан се не може замислити без њих. Ни они без Партизана. Њих двојица заједно преко 500 пута бранили су боје „црно-белих“. Свих шест пута учествовали су у слављу после освојених титула државног првенства, да би се и онда четири пута, са осталим друговима из екипе, радовали титули најбољих у Европи. Јер сваки трофеј освојен је добрим делом и њиховом заслугом.

Феличе Тедески и Ђорђе Перишић!

Другови они са Партизаном, ето, скоро десет година. И колико ће још…?

„Ја, богами, још дуго“, категоричан је Тедески. „Не док сам још млад, него и све док се осећам таквим. Ако ми ватерполо причињава највеће задовољство и још увек могу да издржим напорне тренинге и утакмице зашто да одем?“

„Ја другачије мислим“, први пут јави се Перишић. „Стасали су млађи играчи и треба им пружити шансу. Ми ‘старци’ се морамо полако повлачити.“

„Који старци“, побуни се Феличе. „Ти си Ђокице увек био сентименталан.“ Онда се окрену према мени: „а ви већ на самом почетку постављате провокативна питања“.

И да нема оног враголастог осмеха на његовом лицу помислила бих да се због тога и љути.

Рекордери

Тедески и Перишић, пре него што су почели да играју ватерполо, били су афирмисани пливачи. Државни прваци и рекордери.

Тедески је своју спортску каријеру започео на Корчули. Био је шестоструки првак Југославије у јуниорској конкуренцији, а када му је било само 14 година постао је члан прве гарнитуре ватерполо екипе која се такмичила у првој лиги! Почетком 1963 напушта родну Корчулу и долази у Београд и Партизан. Отада одиграо је све утакмице за „црно-беле“ и бранио боје Југославије 52 пута!

Перишић је такође дошљак у екипи Партизана. Дошао је пре десет година из Приморца као пливачки рекордер и репрезентативац на 100 и 200 м. прсно. Наставио је да плива, али и ватерполо да игра. Имао је срећу да одмах уђе у прву екипу, а нешто касније и у државни тим. Тако је он двоструки репрезентативац: 68 пута као пливач и до сада 92 пута као ватерполиста.

Голгетери

Дуго су Зоран Јанковић и Мирко Сандић били једини миљеници публике. Највише због голова који су постизали. Остали играчи били су у њиховој сенци. Сада се ситуација изменила. И баш моји саговорници су све чешће у ситуацији да се уписују у листу стрелаца: Не мало пута се догодило да су својим погоцима решили утакмицу.

ТЕДЕСКИ: Да, добро сте то запазили. У Партизан сам дошао као голгетер лиге, али сам добио нову улогу ткз. „пакера“. Намештао сам голове Сандићу и Јанковићу.

— Сећам се, тада сам редовно одлазио на утакмице; Са Сандићем и Јанковићем сачињавали сте онај „чаробни троугао“ који је до лудила доводио ваше противнике. Ваша уиграност граничила се савршенством…

— Е, али морали смо да променимо концепцију игре, јер су дошла нова правила и ватерполо се данас другачије игра.

П. ВЕСНИК: И ви Перишићу, иако бек, често приморавате голмане на капитулацију. Да ли вам је неки погодак остао у посебном сећању?

ПЕРИШИЋ: Два моја гола у Купу, 1965 и 1966, одлучила су да постанемо прваци Европе.

Партизан је најбољи, али…

Ми се све некако враћамо у прошлост. Шта је са овогодишњим првенством. Зашто је Партизану измакла титула државног првака“, упитала сам иако сам знала да ће се ово питање да помути расположење.

Тајац. А онда се опет први јавио Тедески:

„Прво, да се разумемо, иако није државни првак Партизан је најбоља екипа у земљи. Али постоји неколико фактора који су утицали да се првенство другачије заврши. Критеријум суђења не одговара игри Партизанових ватерполиста. Не желим да се бацам дрвљем и камењем на судије, али они морају да своје ‘дељење правде’ прилагоде нашој игри. Већ сам рекао да смо по начину игре изнад свих и да та разлика не би била уочљива, они наш и најмањи прекршај кажњавају. Хоће тако да изједначе снаге. Страшно, заиста страшно!“

П. ВЕСНИК: Рекли сте да постоји неколико фактора?

ТЕДЕСКИ: Још пре почетка првенства знало се да ће директни сусрети између Младости и нас да одлучи првака. Прву утакмицу у Загребу заслужено смо изгубили (6:7). Али у реваншу, када смо победили са 10:4, показало се да смо бољи. Мислећи да је све решено мало смо се опустили. Несвесно. Преко целе године били смо у пуном тренингу, осећали смо и умор па се у утакмици са сплитским Јадраном нисмо својски залагали. Но, ту је био пресудан један други моменат: првенство је дотле одлучивала гол разлика. Добро смо знали да ће је Младост стећи у игри са Медвешчаком. Ми нисмо играли своју утакмицу, а у ствари више смо мислили на ону другу…

П. ВЕСНИК: Шта ви кажете, Перишићу?

ПЕРИШИЋ: Мени је од почетка ово првенство мирисало на добру кухињу. Жао ми је једино што смо јавно мњење лишили једног задовољства мислећи ту на Медвешчака, који би био у прилици да прими све голове ватерполиста Младости“, издиктирао ми је [упех].

Добри бизнисмени

Тедески и Перишић сарадници су на послу. Запослени су у „Центротуристу“ и кажу да је посао који раде као створен за спортисте. Стално су у покрету, имају сусрете са људима, путују…

П. ВЕСНИК: Хоћете ли мало ближе објаснити шта радите?

ТЕДЕСКИ: Па, ево, овако. Је сте ли овог лета били на одмору? Нисте, али ћете сигурно ићи?

П. ВЕСНИК: На море, мада још не знам где.

ТЕДЕСКИ: Хајдете са „Центротуристом“. У Брела, Башке Воде или у било који други град. Биће вам лепо. То је Ђорђетова и моја брига.