Виталност једног шампиона најбоље се потврђује у оним двобојима када испред себе има достојног ривала, оног који за је некада побеђивао.

Пред таквим искушењем нашао се боксерски ас Партизана Светомир Белић у мечу са Јованом Џакулом. И баш тада, у правом тренутку, показао је колико зна и боксовао је онако како му то вештина и снага допуштају. И на најубедљивији начин доказао је да је истински шампион. Јер, све што је тога преподнева на рингу показао Белић било је трајно, основно, ефикасно и лепо. Његова супериорност била је тако изражена да су гледаоци из супротног табора остали задивљено неми пред том ерупцијом вештине, снаге, надмоћи и знања. Белић је декласирао Џакулу и још једном потврдио своју европску класу.

За нас никад није било спорно ко је бољи, али је било важно да баш у том тренутку нађе у себи снаге које покрећу на борбу и стваралаштво. И Белић је то имао и демонстрирао на начин којим се бокс потврђује као племенита вештина.

У спорту је још давно речено да се у највећим двобојима исказује права вредност онога за кога се верује да рукама додирује облаке на Олимпу. Јер, тамо где слабашни почињу да се топе моћни, самоуверени, прави шампиони се доказује и своме имену даје нов сјај. Белић је то учинио на начин који импонује, па нас је оставио у очекивању нових подвига.

Знано је да учење, самопрегалаштво, рад и време омогућавају једном спортисти да досегне шампионске висине. Али, горе дувају снажни ветрови, па остају само они који у самоодрицању и прегалаштву налазе прави смисао свога бављења спортом.

Светомир Белић, кажу упућени, није подлегао заводљивим чарима славе, већ је и даље приљежан на тренингу, озбиљан, радан речју, прави шампион!