КРОЗ НАШУ ЛУПУ

У недељу се опет састају Партизан и Звезда. Меч старих ривала увек доноси нова узбуђења. То је и схватљиво јер се састају два вишеструка шампиона, два најпопуларнија тима и два најозбиљнија кандидата за нову титулу најбољег.

Ко ће победити — о то питање спотичу се хиљаде навијача оба клуба, они којима су традиција и васпитање кроз више од две деценије омогућили да управо од ових сусрета могу да гаје највећа очекивања. Али, све до оног тренутка када судија огласи крај утакмице навијача ће бити у фази разбуктале страсти и жеље да се надвиси противник, освоје два нова (и најслађа!) бода и ривал на табели потисне испод себе.

О том мечу се већ прича. Навијачи купују улазнице и своје наде саопштавају ближњима са жаром страсно загрејаних душа. Сви ће они — десетине хиљада верних ентузијаста фудбала — бити тога дана навијачи и — судије. Јер, сви они осећају подједнако право да критикују Зеца и Миљанића, Пауновића или Аћимовића. То „право“ им даје њихова заједничка љубав према овом спорту и клубу коме припадају.

И за навијаче нема лепше слике од оне када се савлада најопаснији ривал.

Играчи Партизана имају у овом мечу нешто веће обавезе од својих ривала. На њиховим се леђима као торањ нагомилава обавеза да једном убедљиво савладају ову генерацију Црвене звезде.

Да ли је то баш овај тренутак — тешко је рећи. Прошлост нам пружа доказе да су се, управо онда када су папир-шансе једне екипе биле минималне, догађали драматични обрти: Партизан је Звезди дао „шестицу“ баш онда када није било наде за „црно-беле“, а Звезда је са једва скрпљеном једанаесторицом изненадила тада моћни тим Партизана и однела пехар председника Бурме У Нуа.

И у овом тренутку — када језичак на теразијама форме и моћи претеже на Звездину страну — Партизан има своју шансу. Јер, ништа није неизвесније од питања победника.

Али, оставимо по страни тај резултатски, такмичарски моменат. Погледајмо шта ће тај сусрет донети нашем граду, његовој атмосфери, привреди и спорту у целини. То ће бити празник фудбала! Још једном ћемо се осведочити шта значи здраво спортско ривалство, колико оно доприноси развоју спорта, како оплемењује људе и до каквих их све емоција не доводи та навијачка еуфорија.

Победник ће бити засут знамењима и благословима својих захвалних навијача, а побеђенима, предстоје муке које су стари песници резервисали за проклете. Али, срећом то ће све бити заборављено и опроштено до следећег дербија, до нове шансе и могућности да се реванш врати пуном мером. Због тога у ствари и нема пораженог у овом дуелу, јер су победници оба она тима која су у стању да доведу на стадион десетине хиљада људи.

Зато је празник фудбала!