Трагом ренесансе Партизанових атлетичара, другог места на првенству Југославије, речима најзаслужнијег Омера Арнаутовића: Партизан догодине спреман за титулу првака! — Санирана финансијска ситуација, одлична сарадња са многим клубовима. — Потајна рачуница: да није било повреда — већ сада шампиони! — Ветерани се враћају у клуб
Од расула да другог места у земљи! И то, само за годину дана. То је подвиг атлетичара Партизана, подвиг вредног председника Арнаутовића и његових сарадника. Требало је имати храбрости прихватити се тог посла, у клубу који је једва и постојао, требало је имати снаге да се од једног болесника на умору створи атлетски Херкул!
Атлетичари Партизана су доживели нови процват. Својим наглим успоном задивили атлетски свет. По многима, председник клуба је носилац те ренесансе.
Почетак из — ништа!
А тај почетак био је немерљиво тежак. Да би се вицешампионска титула објаснила, неопходно је знати и њену трауматичну предисторију, њену знојем натопљену подлогу. А, ко ће то лакше испричати од председника?…
„Замољен сам од Михалића и осталих да дођем у клуб“, сећа се тог почетка Омер Арнаутовић. „Пристао сам, мада тешка срца. Три године пре тога се нису ни такмичили! Тражио сам одрешене руке за састав нове управе. Знао сам многе вредне људе, многи су пре тога радили у фудбалу. Најтеже је било изабрати председника. Одлучили смо да је Мирко Косорић најпогоднији, ја сам био потпредседник. Изабрали смо 27 чланова руководства од чега само двојицу из старе управа (Мраовић и Бајић)!“
У том тренутку (марта 1970.) клуб је постојао само на папиру! Имао је три тренера, неколико атлетичара, расуло и дуг.
„Морали смо да решавамо проблеме, као да формирамо нови клуб! Донели смо многа акта, формирали председништво (од седам чланова), које је извршно тело клуба, а то се показало као добро.“
Нарочито вредни сарадници, креатори многих елемената преокрета били су увек активни Поповић, затим Марјановић, Новаковић, Бајић, Јованчевић, Бојанић, Рудински…
Техничка комисија, састављена од стручњака (Бранковић, Михалић, Штритоф, Милосављевић, Губијан и Фурунџић) задивила је радом, стручношћу, односом. Донет је правилник о стимулисању атлетичара на основу резултата. То је био велики мотив да многи остану у клубу, да се врате они који су одлазили. То су били темељи са којих се могла сагледати одређена перспектива.
„Данас имамо“, прича агилни председник, који је у јануару и званично постао „персона нон грата“, „око 120 атлетичара, 22 репрезентативца. Сви они раде или студирају!“
Упорним радом, многим одрицањима, умешним руковођењем стигло се до другог места. То је сјајан успех, изнад свих очекивања. Јер, пред финале екипног првенства план је био — трећа позиција.
„Међутим“, објашњава Арнаутовић једну потајну рачуницу, која умало није донела потпун тријумф и прворазредну сензацију, „на десетак дана пред финалне борбе, наш технички штаб имао је тачан план шта који наш атлетичар треба да постигне, а шта противници могу да остваре. И то се показало као апсолутно тачно! Нажалост, та потајна рачуница да можемо и да тријумфујемо није се остварила, јер због болести нису наступили Стојичевић (у три дисциплине) и Поповић. А они би сигурно елиминисали предност Црвене звезде од 900 бодова! (Сам Кошутић, на пример, донео је екипи преко 4900 бодова).“
Догодине — шампиони
Ово је тек део пута, који планирају ти вредни људи. Само доказ да се залагањем и радом све може.
„Главно је да финансијски издржимо до априла, када стиже новац добијен од СОФК за до садашње резултате (награда)“, каже Арнаутовић. „Имамо и обећање од Друштва да ће нам дати помоћ, ако будемо међу првих шест. Били смо други! Очекујемо то ових дана, а спремни смо већ у мају да вратимо то. Већ идуће године (кад коначно станемо на своје ноге), ми ћемо помагати друге клубове Партизановог гиганта!“
Ови вредни људи очекују наставак развојне путање. Били су други на кросу Србије, други на кросу Југославије (сениори и јуниори), у Купу трећи, на државном екипном првенству други са 36.664 бода, што је само за 100 бодова мање од највеће цифре, коју је овај колектив остварио у 16 шампионских похода до данас.
Та постепена путања, која се само пењала, окићена је са неколико изванредних појединачних резултата, државних и балканских рекорда. Партизанови представници (заједно са атлетичарима Црвене звезде) били су најуспешнији Југословени на Балканијади. Међимурец је био првак, а свих седам чланови „црно-белих“ на том такмичењу донели су бодове Југославији! У међувремену, оборили су три, а један национални рекорд изједначили. Међимурец је био изванредан и на ЕШ:
„Планови?“ питамо председника.
„Остварили смо изврсну сарадњу са Слободом (Чачак), Спартаком, Металцем (Краљево), Титовим Ужицем, Трепчом, Сарајевом, Динамом, Радничким (Крагујевац)… Из тих клубова дошло нам је седам атлетичара, који већ стичу право наступа (Ленђел, Поповић, Пољакиња Копа, Милошевићева, Кузмановић, Антолић…). Некима од њих ми помажемо, или ћемо ускоро обилато помоћи. То је план узајамне помоћи и сарадње. Са тим снагама Партизан реално може да догодине освоји и Куп и првенство! То су наше могућности, и наши планови! У току ове године формираћемо и јуниорску школу. Врата свима, који желе да дођу биће отворена, али ће наша оријентација бити на сопствене снаге. Имамо услове (још само да се реше веома озбиљни проблеми тренинга), имамо стручњаке, имамо талената… Увешћемо функцију професионалног тренера, а већ је отворено и радно место директора клуба.“
Замашан и обећавајући подухват. Хоће ли Партизан већ идуће године убрати плодове једног метеорског скока и једног сизифовског покушаја? Можда ће ти тешки услови рада бити превазиђени ускоро када Стадион ЈНА пређе у руке ЈСД Партизан?
Овај колектив је добио своју најтежу и најдражу битку. Атлетика Партизана креће стазом шеснаест титула првака, стазом многих рекорда. Тај ренесансни пут и његова документована и изгледна перспектива заслужују пуну подршку. Не треба убедљивијег примера како се са много рада и одрицања може постићи велики успех. Честитке тим вредним људима, уз жеље да им се пружи већа подршка.
Уз честитке Омеру Арнаутовићу, јунаку Партизанове атлетске нове ере. Уз ону Његошеву — заиста… „на муци се познају“… председници!
Сиромашни постали богати
Занимљив је финансијски пут новог мандатора и његове управе. Ако је клуб на резултатском плану направио „бум“. онда је сигурно да је још већи подвиг санирање материјалне ситуације. Новац је био кључни проблем новог руководства, које је дошло са новим председником. Арнаутовићу је било најтеже: требало је санирати 20 старих милиона дуга, наћи средства за егзистенцију…
„Успели смо, јер смо наишли на велико разумевање“, каже председник. „Привреда нам је помогла. Многа предузећа су нам помогла, неки су нам опростили дугове (као „Јеж“ и „Младинска књига“ — Љубљана), са другима смо нашли поравнања и компензације.“
Углавном: Партизан данас ником не дугује, а од марта ниједан атлетичар није остао без принадлежности које му припадају, већ 1. у месецу!! Чак се Партизану дугује око 13 старих милиона!!?
„Добићемо од СОФК око 29 милиона“, објашњава Арнаутовић, „на име појединачних резултата. Нажалост, тај систем награђивања није добар, јер не стимулише такмичење у међународној конкуренцији (што је апсурд), где су наши представници постигли одличне резултате! Док те паре добијемо треба нам нешто позајмице, ваљда ћемо наћи, како би могли нормално да радимо. Ако треба, вратићемо и са каматом!“
Ветерани се враћају, нове снаге стасавају
Резултати „црно-белих“ у последњих годину дана су изврсни. Сви тврде да је то дело Омера Арнаутовића. Међутим, он у први план ставља своје вредне сараднике, стручни кадар и атлетичаре. Па, ипак, у ниски бисерних акција руководства спада и покушај да се бивши асови Партизана окупе око клуба.
„У контакту смо са око 60 бивших атлетичара Партизана. Сви су они спремни да помогну, многи и да се врате у клуб, многи су то већ учинили“, прича председник ренесансног колектива. „Морамо створити подлогу, за наше планове неопходна је широка база.“
Ако је Арнаутовић први човек руководства које је утемељило ренесансу Партизанове атлетике, која је годинама стагнирала и пропадала, онда ови момци и девојке представљају непосредне актере и узданице те ренесансе: Караси, Међимурец, Ленђел, Поповић, Стојичевић, Милошевићева, Ковачевић, Кошутић, Вукмировић, Ајановић, Војнов, Фарчић, Јокић, Матијевић, Козомора, Крстичева, Обреновић, Поповић П, Томићева, Јовашевић… и плејада младих који пристижу.
„У свим дисциплинама, сем у бацањима, имамо тренутно по два атлетичара, који могу да конкуришу за прво и друго место у земљи! А омладинска школа тек треба да донесе плодове. Најважнији задатак је пред тренерима — сад треба ојачати бацачки кадар.“
Председникова „лична карта“
Када је јануара ове године стао на чело атлетског клуба, ни сам Омер Арнаутовић није веровао у чуда. Али је веровао у рад! Са 40 година био је најмлађи председник атлетичара у историји Партизана. Од марта 1970. радио је у овом колективу, имао је одређена искуства, као потпредседник. Пре доласка у атлетски, био је у фудбалском клубу. Тренутно је саветник у Ватрогасном савезу Југославије, аматерски и потпредседник Атлетског одбора Београда. Мандат му траје до јануара 1972.